Nova Evropa

Теорија о апсолутној надмоћи једнога дела, народног, исто тако као и теорија апсолутне одбране од стварања заједничког и новог, не може да издржи критику. И једну и другу изазвао је олуј дотађаја. Све је то тако голо, младо, свеже, изненађено! Али задовољство једне генерације, која иако уморна и изнурена има да гради нове темеље будућности, мора сад да је једино у томе, да не буде, као мртва једна ствар, узидана у дно, него да свесно потроши и последњи дах свој за велике и вечне идеје. И није свима и за све дошло све ово изненадно и непредвиђено. Има нечег силног у томе, да, је за најбоље појединце народне, на разним странама, проблем тоталног јединства била свршена ствар онда кад масе о том ни сањале нису. Данас, без икаква заноса и уображења, и без потребе да смо најбољи, имамо пред собом готов и свршен историјски чин; . делови, што имају да сачине једно, ново и велико, на окупу су, и ту су скоро сви. Сасвим је споредно наше невероватно несналажење у новом положају, — главно је прихватити нити што их је човечанство почело да плете, и сад их дало нама у руке. Имамо да плетемо жипу даље!

Ове апсолутно упућује на крајњу одлучност, на реалност, на рад, управо на безобзвирност према противноме. Невероватно је; како се лако даје у нас устављати и заплашити. Има нешто страшљивога и искривљенога у нама од пре! Онда опет проговарају из нас старци или се истичу стара мишљења. Ми вастајкујемо, као деца кад проходају. Али ма колико да је то занимљиво за. опсервацију, не сме никада да се ибпусти из вида и да се побрка двоје: тромо, споро, страшљиво покретање и заталасавање ширине. и енертично, оштро избијање идеје и активитета појединца, изабраног и згодно наоружаног за лавање новог импулса.

Јединства и уједињења, рекосмо, нема без реалног мешања. Ако то стоји, онда — насупрот свему — мора то мешање да се спроводи! Међутим, морао би човек бити слеп кад не би опажао, да се код нас дешава сасвим нешто обратно од мешања, Факат је, да се издељујемо, да се неке снаге директно боре против мешања, да силом спречавају да се помеша оно што су природа. случај, судбина, или макар што друго, одредили или предвидели да буде једно. Свеједно је, колика је пи какова је намера код тога, факат постоји! И док се код целог осталог света нормално дешавање креће у смислу једног чврстог одношаја акције и реакције, ми чинимо без потребе изузетак.

Ми дакле имамо да изазовемо мешање народних елемената, да бисмо изазвали и последице мешања. Омер нам је велики и више категорије. па нам је свеједно дали некоме или нечему обратноме сметамо, Ефект досадањег мешања војском, или равмештањем чиновника. не можемо да оценимо, Ако су мотиви били објективни, нема разлога да сумњамо у успех. Свакако су државни фактори милом или силом, самим стањем ствари. дошли до проблема мешања. Па када су једанпут већ заболи ноб у то важно питање, онда -нека и отворе четворе очи за даље. Али је потребно, можда, да

362