Nova Evropa

Организација Чехословака у Југославији.

Надионално гибање Чехословака у Југославији добија KOначно реалну форму. На свечаном збору у Дарувару, у првој половици октобра ове године, основана, је уз бројно суделовање делегата колонија Чехословачка напредна сељачка странка (Чехословенска покрокова ролнипка страна), и док уследи формално уједињење ове са словачком народном организацијом за Војводину и Срем, добити ће око 150.000 Чехословака у Југославији своју националну ортанизацију и репрезентацију. Та акдија није само од велике моралне и културне важности за, саме Чехословаке, него и за. нас, па је свакако вредно да, се на њу осврнемо. Чинимо то, поглавито, из два разлога. Прво, јер није ни онако далеко време, када ће наша држава морати да уреди питање народних мањина на својој територији, а друго, јер је нужно да се и у погледима наше јавности обави ревизија схватања нашега односа према тим мањинама уопште, а специјално према Чехословацима.

Након нашег ослобођења и уједињења пострујао је и сувише нагло политички живот у нашим масама, и на жалост сувише брзо развило се слепо партизанство, које у неплодној борби кочи кола нашега напретка. Природно је, да је тако бујно политичко гибање имало свој рефлекс и на народне мањине, али се мора пожалити што се њихови покрети с наше стране прате са извесним неразумевањем и несхватањем. То је доказ, да је добар део наших људи ушао у нову отаџбину, у своју националну државу, са старим одтојем, схватањем и менталитетом. То нарочито вреди за нас »пречане«. Док смо били под жевлом Хабебурговаца, везани на уски и просторно и идејно народни живот у границама, хрватске аутономије, јасно је, да смо могли подлећи маџарским теоријама о држави и државном народу, одновно да. смо морали не само са неповерењем него и са извесним непријатељством пратити усељавање странога елемента у наше крајеве, и његово гибање. Јасно је коначно и то, да смо настојали те стране елементе асимилирати, да. бисмо бројно били што јачи. Јака емиграција нашега народа у Америку, као последица лоших економско-социјалних прилика, и имиграција странога елемента, нарочито Маџара и Немада, у наше крајеве, значила је за пас велику опасност, Тим више, што се је са стране мапарских властодржаца посве отворено заступала и подупирала тенденција, да св та емиграција, односно имиграција, израби у сврхе систематске маџаризације наших крајева. Ми смо у оним ситним приликама, крај јадне наше аутономијице и у тешкој борби за своју националну егзистенцију, морали будно чувати сваку па и најмању позицију.

Охватљиво је било, стога, ва оно време, да смо се ми у Хрватској и Славонији опирали свакој организацији Маџара и Немаца, јер смо у њима видели авантарду Dranga nach Osten, односно јединствене маџарске државе од Карпата до Адрије. Охватљиво је и то, да је у онаким приликама, а уз неговање старчевићанства у стилу

369