Nova Evropa

свјетска цијена шшенице 80 швајцарских сантима по кт., а један швајцарски франак вриједи 80 аустријских круна, то Аустрија мора да плати за 1 кг. око 60 својих круна без обзира, гдје је ту пшеницу имала да купи.

Главни узрок наше скупоће, стога, лежи у ниском течају наше валуте, Са релацијом наше валуте ми смо чврсто везани за свјетско тржиште, и свака промјена у курсу наше валуте дјелује и на наше цијене,

Кад се је оно љетос било снажно поправила наша валута, и цијене су — особито за животне намирнице — биле знатно пале, Тај се пад најпрво осјетио код оних артикала које извозимо, дакле код житарица. Усљед поправка наше валуте, експортер је тада у нашем новцу далеко мање добијао ва извевену робу него прије, Наравно, да је тада био и сам спреман да купује нову робу тек уз далеко ниже цијене, па је некима чак конвенирало да своје залихе пласирају у туземсотву, јер тако отпадају извозна царина и други трошкови. То све дјелује на понуду и куповину, те усљед економских разлога цијене морају да падну. У земљама које имају вишка, цијену једном артиклу не одређује директно продуцент, већ је одређује експортер, а овај се управља по свјетским цијенама и по курсу домаће валуте. Продуцент може тек утолико дјеловати да, усљед неповољних цијена, занемари продукцију извјесних артикала, и тиме онда утјецати на развитак цијена. Да се је побољшање наше валуте наставило и даље, ми бисмо данас имали далеко ниже цијене.

Исто вриједи и за робу коју импортирамо. Импортирамо ли потребне артикле кад је наша валута боља, то нам они усљед тога долаве далеко јефтиније него кад је лоша, Додуше, трговци који имају старе залихе нећкају се за неко вријеме да признаду ново стање, претендујући да они имају скупу робу коју би прво да распродаду да могу да купе јефтинију; али у том случају, увијек се нађе трговаца који нису ангажовани у дотичном артиклу, те који су справни да јефтино купљену робу јефтиније и продаду. Ако се пад валуте и даље настави, тртовци који су много и скупо ангажирани, боје се од још већих губитака, па постају мекши и спремни на попуштање. Са друте стране, муштерије, у очекивању даљњег пада, купују само што им је неопходно потребно, и тиме доприносе даљем рушењу цијена.

Како дакле видимо, једино радикално санирање наше мизерне валуте може да и радикално ријеши наш проблем скупоће. Ове су друге мјере само ублажавање посљедица без уклањања дубљих угрока.

Први увјет за санирање наше валуте јесте и остаје, да држава имаде толико прихода колико имаде расхода, те да престане са, зајмовима код Народне Банке, и тиме са пуштањем у оптицај нових новчаница, На који ће начин држава да доведе у ред своје финансије, то је ствар социјалне политике, — дали модерним прогресивним

424