Nova Evropa

високо. Он је био вољен од свих оних који су ступили с њиме у ближи додир; имао једну личност у највећој мери привлачну. По озбиљном и оштром тону његових критика, многи су држали да је то човек мргодан и зао. Он је, међутим, био ведре и веселе нарави, волео ћаскања и задевања, имао онај нарочити хумор којим се одликују људи из Подриња, одакле је и он био по материној страни. Њетово је понашање било тако природно и отворено, тако бев позе и резерве, какво се види само код једног великог тосподина који нема шта да крије у свом карактеру, и који се не сонебива ни пред ким. "Он је имао савршену моралну исправност, са сигурним осећањем онота што је право и часно; у свакој ситуацији одмах налазио свој лравац, и терао њиме без застајкивања и кривудања, Те моралне особине отледале су се у њетову писању; он није имао ни мало страха од публике и казивао је оно што мисли без увијања и ублажавања. Исто је такав био и у личним односима; није се снебивао да каже пријатељу шта му се код њега допада, а шта не; ако би овај учинио какву неисправност био је сигуран да ће му је Недић, чим га види, креснути у очи. Код људи који су од природе честити, а имају дух жив и темперамент борбен, често се налази оваква брвина и сигурност моралног суда, По отворености свота држања и смелости свота мишљења, по свом лепом природном ставу и По чврстини свога моралног мерила, Недић је био у пуном смислу речи западњак и културан човек, У његово време, такви су људи били код (нас ретки; чак и код оних који су важили као најобразованији, чим би се мало загребло, наишло би се на геака и на ћифту. Код Недића је било друкчије: он је имао много финију и отменију моралну основу.

Крф, 1917: Слободан Јовановић.

Књиге и листови.

»Новц Пут« ц »Нови Род«.

У исто "време, скоро у исти дан, појавила су-се у нас два часописа, које креће идеја. реформе Цркве: један међу католицима у Загребу, »Нови Род«, »тгласило Народне Цркве« (излави сваких петнаест дана, одговорни уредник: Јосип Вујновић) —, а други међу православнима — у Сремским Карловцима, »Нови Пут« (излази "сваког четвртка; власник: Радослав Марковић; уредник: Глиша Микић). Не осећамо се довољно спремни да се упустимо у критику ових покрета, и да им одређујемо сада још важност; нас интересују они, првенствено, као појави, који нису усамљени — што потврбује већ сам случај да су се појавили у исти мах, без nege једнор с другим —, а што нам постаје још јасније кад се сетимо покрета господина Загорца и његових другова, који је недавна обратио на себе толику поворност, а који нема веве са покретима чија су гласила горњи часописи. Ако још споменемо, да је »Нови Рад« веома

501