Nova Evropa

Багдад бијаше замамна, а да пут у вемљу око Еуфрата води преко лешине Јутословенства, то је било гласницима свих претјераних планова прилично свеједно. Тада је империјализам заиста бјеснио као врућица у жилама Њемачке,

Али Омодлака тврди, да ће Њемачка вазда и у вијеке имати 409 тјелесне температуре; он проглашује »Дрант« непромјенљивим саставним дијелом њемачке политике. »ма како Њемачка била уређена и ма тко у њој владао«. У истину је пак било у свако доба, и између 1900 и 1914, много милијона Нијемаца који су империјалистичко лудовање господскога слоја потпуно одбијали или су му били отворени непријатељи, Јужнословенски су кругови радо и често признавали, да је бечки лист „Атђећет Zeitung“, y име ње мачке социјалне демокрације у Аустрији, узорном срчаношћу побијао влочиначку политику Ерентала и Берхтолда против Србије. Сопијална демокрација у Њемачком Царству није у том заостајала за својом братском странком у Аустрији; она је увијек била праведна према Југословенима уопће, а напосе према Србима, и у том су се милијони Нијемаца с њом слатали. Послије сарајевскога је чина луђак на берлинском пријестолу могао колико му драго у делирију говорити о Србији као о »разбојничкој банди, коју треба за злочине пограбити«, но штампа највеће њемачке странке жигосала.. је политику Хабебуртоваца према Југословенима као прави узрок оних хитаца, с таквом оштрином и јасноћом, да би то многом јужнословенском листу могло било као увор служити. „Уогатв је у темељу осудио ултиматум као »дјело луђачке и дрске империјалистичке балканске политике Аустро-Утарске«, а уводни би чланак бечкота „Атђећег Денипба". од 24. јула 1914, требало од почетка до краја одштампати, да се покаже како су онда милијони Нијемаца. мислили о злочинству бечких властодржаца. Рат је свакоме метнуо брњицу на уста, свакоме тко није хтио да виче хура. но одвише је познато, а да би то требало поближе приказивати, да сусену најтужније вријеме, кад се милитаризам средњеевропских сила био утовио и утојио од крви и побједа, и кад се чинило да је Орбија збрисана са земљописне карте, у аустријској и њемачкој социјалној демокрацији јављали озбиљни гласови за праведно поступање с несрећним народом.

А "данас % У свјетском је рату пребијен мач њемачкога милитаризма, лонац је њемачкога капитализма добио знатну пукотину, а зрачне су се куле њемачкота империјализма срушиле. Револуција је донијела устав од 11. аугуста 1919; први члан гласи: »Њемачка је република. Државна власт излази из народа«. 0 политичком су мишљењу овога народа дали објашњење задњи избори за државну скупштину. У љету је 1920 гласало 50 милијона за социјалне демократе, 484 милијона за независне социјалисте, а И милијона за комунисте: ето, скоро 11 милијона Нијемаца којима сасвим сигурно не лежи » у крви« нагон да владају другим народима. скоро 11 милијона Нијемаца који ни у сну не мисле на продирање према Трсту, Солуну, и Цариграду ! Али и од оних O милијона бирача. који су

518