Nova Evropa

војнички империјалисте, градећ се националистима, јер им је такова држава у држави била трн у оку, почели да силом уништују њезина права, Већина становништва јесу лутерански Финци (2.200.000 у тодини 1897, која година, вриједи и за остале бројеве), док бивши тосподари, Шведи, (850.000) живу понајвише на обали. Финландија ће бити у будуће јамачно тампон-држава, те ће, вјеројатно, попут осталих нордијских држава енергично чувати свој неутралитет.

Дијелови Финаца, као примјерице православни Карелијци, "живу у сусједним подручјима, а разасуто и у удаљеним крајевима Русије, а одломака још има и у олоњеској (Вепси) те петроградској тубернији, уз фински залив, Поред Финландијаца чине још већу јединицу међу балтичким Финцима једино лутерански Ести (900.000) у Естландији, источној Лифландији, и на отоку Оевелу, који he сада сачињавати једну државу. Од старих Лива имаде нешто остатака једино у Курландији (око 2.000).

Даље слиједе такођер лутерански, али већ индогтермански „14тиши (1,436.000) у јужној Лифландији, у Курландији, и у трима западним окрузима витебске губерније. Да ли ће и ови потоњи припадати новој латишкој држави, не може се засада просудити.

Међу Естонцима и Латишима представљају бројни Нијемци (1897, по прилици 10% цјелокупног становништва), као велепосједници, свештеници, те уопће заступници интелитенције и становници градски, виши друштвени слој, који имаде знамениту прошлост, али је потиснут у повадину услијед демократских и социјалних струја. што се све јаче афирмирају. Овакова питања нијесу тек националне природе, него и социјалне; тако је револуција у Русији уперена и против племства, пако ово говори истим језиком.

Једнак положај који имаду Нијемци међу Латишима, и Естонцима, заувимљу Пољаци међу католичким „Литвинима (1,800.000), који су насељени нарочито уз Виљу и уз доњи ток Њемена, у гуСбернији Ковно, у западној половици губерније Вилна, једном дијелу туберније Гродно, затим у губернији СОувалки (конгресна Пољска). Латишки, литавски, и изумрли пруски језик, чине заједно посебну балтичку језичну скупину, која је са словенским језицима у особито блиском сродству. Литавски језик имаде особиту вриједност за упоредно језикословље; тако је древан, да та оправдано можемо назвати мамутом међу индогерманским језицима. Литвини стајали су стољећима под културним утицајем пољским, а руски се језик почео јављати тек у посљедњем стољећу путем администрације; овим тога. учили су многи Литвини на руским универвама, а слободоумне идеје, што су их ту упознали, примијенити су на своје прилике тако да су свој народ (настојали у једнакој мјери еманциповати и од Руса, и од Пољака, Нетом поменути балтички крајеви припадају теографски Русији, те су, због својих лука, за њу од највећег значаја. Мотуће да ће и ове нове државе сматрати корисним, да с Русијом ступе у неке ближе односе, јер ће иначе п латишка и естонска држава, доћи и одвише под енглески утицај; али би Литву и нова пољска држава радо предобила за поновну унију. Границе су литавске од највеће

220