Nova Evropa

пропасти њихових држава, виши су слојеви постали кршћанима, Да, си тако осигурају неки привилеговани положај, и нестало их је међу Русима, тако те је наслов »књав« добио сасвим ниско значење (још и данас зову тако путујуће татарске трговце); али веће су масе пошле на југ и на исток, па су доцније опет потпале под руско тосподство. СО друте су стране Татари асимилирали финска. племена. Такова бу смјеса Финаца и Татара Чувашњц (око 650. 000), попменце у губернијама казанској, десно од Волге, и симбирској. Овојих се финских предака, осјећају још Мешчерјаки, (око 180.000), пи Тептари (преко 800.000) у губернијама уфској и оренсуршкој, а дјеломице такођер у самарској, пермској и вјатковској, које већ броје међу Башкире. Башкире саме (преко 1,800.000), у уфској и оренбуршкој, а дјеломице и у самарској, пермској и вјатковској губернији спомињу већ арапски писци од 10. до 12. стољећа; они су припојени Бећ 1556 Москви, и служе примјером како постепено назадује један степни народ, кога су, дјеломице силом, учинили сељацима.

Номадско су уређење боље сачувала племена с оне стране Урала. Најачи су Киреизи, који броје више од три милијуна душа, а раздијељени су од 18. стољећа у три хорде: велику, средњу и малу, од којих је мала најбројнија; они наставају велика степна подручја од базена балхашког језера и предгорја Тианшанскогт све до Каспијског Мора и: до низина Волтиних. Мала се хорда скита све до Каспијског Мора, а од ње се је године 1801 одијелила једна »нутарња« хорда, која номадизира од Урала па до Волте у асграханској губернији. Јужно од Киргиза, од истока према западу. наставају Каракиргиви (око 350.000), Узбеки (око 600.000). Capru (око 700.000), једно по поријетлу иранско.племе, у руском Туркестану (још су и данас овдје Иранци Тадчики), Таранчи (око 50.000), и Туркмени (око 600.000).

У сјеверном Сибиру имаде многобројних малих племена, која су дјеломице по поријетлу Финци. Важни су само Јакути (око 280.000) у источном Сибиру. нарочито у бавену Лене, чији је језик најбоље сачувао старотурски вначај, па је за ову групу језика оно што је санскрит за индотерманску. Баве се сточарством, ратарством, и трговином (зову их »ЖКидовима источног Спбира«), не напуштају своје старе обичаје и језик, официјално су оријентални кршћани, “али имаде још и сада сљедбеника шаманивма, Исто су тако Чуваши на. Волги тек у 18. стољећу, и то напола само, постали кршћанима. Међу Татарима ув Волту има тек мало крштених, док су сви остали турски народи приврженици Ислама, Најортодокенији јесу Татари уз Волту, који. поред Сарта, у централној Азији, дају мање ревносним у вјери становницима степе свештенике.

Монтолској групи припадају још Калмики (око 202.000), који су разасути по губернији астраханској, на десној обали Волте, и ставрополској ша Кавказу, и осим тота у неким другим подручјима европске и азијатске Русије, У источном“ Оибиру, око Бајкалског Језера, налавимо Вурјате (око 270.000). Оба ова племена припадају будистима. Ољедбенике Далаи-Ламе може се дакле проучавати и у

524