Nova Evropa

нови поредак ствари, Кад би било свести у његових водича, и мало више умешности у шолитици одозго. сталожило би се убрво то дисонирање према поретку и највишим тековинама, слободе. Али и једни и други ва пуне две године дана тежили су посве другом циљу: да до неморала искористе часовите његове слабости. и да у њихову колебању обезбеде свој лични и партијски просперитет. Докле је то сезало, тај бездушни атак на народну част, види се свирепо данас, где сумња нашег човека у нов поредак ствари прелази у очито убеђење да му се чини криво, да је тај поредак зао, _ида је он лично неравноправан. У јетком том осећању чини он ето и овај свој задњи напор, долетивши бирачкој жари у огромном и неслућеном броју. да својим срцем, својим поштењем и својом крвљу, избаци на површину оних пар туцета преставника муслиманскот јединства. који су верно умели да намигују његовим Ђутилима и да за себе измаме његов протест,

Ова конфесионалност дала би се још и поднети као нешто што моментано одговара надахнућу масе, као известан прелаз, кад ба била управљена у циљу истинскот придизања народа, његове душе и културе, његових позитивних вредности, У овој форми данас, она је далеко од тога; више мање испољује се у њој једино ружна, партијска манифестација, у којој партијско-политички интерес ваузима место највишег акцента. разуме се на штету наше обнове и свих наших културно-сопијалних настојања. Да је тако, види се посве белодано из мнотобројних примера у других народа, како је удешавана тактика да се у непросвећеном народу популарише дело слободе. Ту има само један пут и само један начин: да се свет прпучава раду, интензивнијем раду. како би се појачала његова продуктивна и морална снага. А поред тота, у свакој прилици ваљало би стишавати њетов немир у новим околностима. неосвеживати старе ране неро их лечити спретним упућивањем на живе примере. Така тиха, нечујна реновација народне душе нигде није била популарна, она не води олаком слављу, па, су јој и наши отказали своје поверење. Пут којим су пошли, пут је оних који никад не мисле на сутра, који немају у себи вере, нето само своје свакодневне рачуне, И успели су. Старо, расточно опонирање међу децом једног народа. тешко и разарајуће још од пре, успели су својом неувиђавном политиком да дигну до врхунца, тако да се ни за један децениј (неће стишати последице овог њихова рада. Успели су да убеде овај наш свет, како његово старо социјално зло проистиче из злонамерности са стране народа и државе, и да му сугеришу шристанак уз своју конфесијоналну политику као акт нужде, као акт који ће преко ноћи уклонити то социјално зло, и оправдати све оне лаковерне наде што их могу гојити само једни примитивни, непросвећени народни мождани. Овде. у овако постављеном задатку, треба тражити узроке Маглајлићеве победе. — у несвеаној изнурености једне гомиле која се ћути повређеном а jom не познаје повода своје болетице,

527