Nova Evropa

Потребито за народ јединствено осећање и саучествовање у боли и љубави, у обрани и мишљењу, и у назорима — у међусобним односима, и у односу према народима изван нас —, тек се помаља, тек настаје, Та заједница, која чини народ народом (која се је најбоље манифестовала код жидова разасутих по целоме свету), избија из своје успаваности и код нас, и у великим болима и трзавицама објављује нама и пелом свету да Југословенство настаје, да се развија у посебан народни тип и да наступа на арену света као јединка у култури, у човечанству, и у хисторији.

Ослобођени атавизама, хисторицизма и доктринарства. који су нас запајали веровањем о »великом, славном, културном и храбром нашем народу«, ми ћемо се сви наћи на окупу, те на истим дестама, н са истих врхунаца увидећемо и уверићемо се, да пред нама стоји једна, јединствена гомила са истим потребама, са истим опасностима и страховањима. истим врлинама и манама, да та маса, та гомила, једним језиком говори и уз исте мелодије песму поје.

IV

Како Ће се џг те масе, пуне снаге џ живота, која букти џ ври, раввити народг Који су му путеви у далекој будућности, и дали ће можда баш он — плакан од три мора — бити позван да настави удареним траговима Великота Рима и Цариграда“ Или ће, можда, дати нов правац човечанској мисли и људском делању, јачи и пунији, и који је ближи његовој етичкој подлози: измирења међу људима, широке Поа ОИ рушења граница и империјализма освета. а не народа“

Ко би знао. Али је сигурно, да ће унутарњи уређај ове државе, данас п у скорој будућности, поспешити или отешчати — а ни у којем случају зауставити — њетов хисторијски развој. То смо хтели рећи и нагласити. Ако смо, дакле, свесни себе и свог времена, ми ћемо лако наћи решење за тај уређај који ће збиља одговарати потребама, снази, и развитку Југославије. ~

Он, међутим, свакако мора у себи да усредоточи: пристанак и задовољство свих делова и свих скупина простране нам домовине: затим, осигурање за будућност, да у појединим крајевима неће овладати туђи елементи као противници пуног, културнот, и широког Јутословенства; и, напокон, потпуну обрану и сигурност од успоставе оних »калупа« који су у погрешној и наметнутој подели избацивали и посебно српетво и посебно хрватство, а који су на нашим крилима створили и Бугаре и Словенце.

Да ли су људи, нови и стари, који уђоше у Уставотворну Окупштину свесни света, тога, да ли ће они наступати искрено и отворено и убедљиво, ослобођени византијске подмуклости и западњачке колебљивостиг Да ли ће бити носиоци заједничке домовине, и у себи имати једнако топлине и за Шумадију и за Загорје, за Приморје и за Македонију, или ће им се хоризонт простирати, као досад, до ста-

о