Nova Evropa

_ по времену, и по групама, и ни најача племенска грбача, а то је

српска, неће моћи више да подигне тако јак и силан талас да у својим темељима задрхте и застрепе стубови новога пристаништа. Него ће све то да се разлије, па онда опет силно да се слије у нове струје живота, А како много има тих нових струја југословенског живота, и како то све ради, ври, комеша се, и креће! И како све то мало води рачуна о томе да ли је то нама познато, и да ли ми на то дајемо неки пристанак, или се можда срдимо и упорно жалимо! Сироти прошлошћу, неспремни историјски, изнурени и смлаћени катастрофама, згажени као црви, упали смо одједампут у море светлости, слободе, и лепоте југословенске. Што нам је већини југословенска идеологија непозната, што се она тако тешко и полако ствара, и прима само с невољом и некако несвеCHO, томе је понајглавнији разлог, што све ово збиља нико није знао, нико није овако очекивао, нико није спремао, нико није хтео. А што се незна, тешко се разуме, и тешко се воли,

Започето струјање југословенскога живота носи дакле одма у себи две карактеристике, од којих је једна, појединачна и скупна, она жалост за прошлошћу, а друга је у новини свега, у овом колосалном несналажењу, у невероватном нераспознавању и неоријентираности, Ако би се ова прва.југословенска кретања поредила с пливањем, онда би се то пливање морало брутално да назове »пливање керећки«, Једном у будућности сигурно ће се моћи ретроспективно гледати, и онда ће се о свему томе објављивати

"дебеле и танке књиге. Онда ћемо ми, а вероватно и прве генера-

ције иза нас, бити мртви, А што покушавамо већ данас да загледамо у тајне, доказ је младог прилагођења, које ће најпосле морати да обузме све,

Тражећи утисак, а одричући се система, морамо у овом великом гатању и прорицању о струјању новога, да споменемо пре света типове луталице и типове сејача. То су врсте дивних личности, без личне среће и жеље за славом, са очима стално упртим у далеко и у непознато, пуно осећања и анонимне снаге, Чак лутање и сејање не може да се тачна раздели, Јер, зар би се могло сејати стојећи увек на једном месту, и зар би се могло лутати а да нигде не остају трагови 2 Благословени да су сви ови трагични појединци, чији ће животи остати непримећени, чија ће многа храбра дела бити лично недостојно оцењена, и можда за увек непозната! Служећи неким вечним и вечнијим законима, изнад државних и службених, они ће да примају награду коју има камење узидано у мале и безбројне углове и сводове темеља, И можда тек када прође доба величине и славе, и од славног града нашег буду опет рушевине и комади, можда тек онда, сви луталице и сејачи, симпатични, и добри, и лепи, негде ће разбацани да се пронађу.

Можда је све ово кадгод већ и бивало у историји, али где је било да је све по приликама ипо условима исто, да се један пример може чисто да пренесе на други, и да се мудрост може просто

122