Nova Evropa

Изузев два савеза (хрватско-славонска господарска друштва као средишње задруге у Загребу и Осеку), сви су савези ортанизовани, у суштини, једнако. Настали су, углавном, овако: У неком селу основала се задруга за примање штедних уложака и за давање зајмова. По њену узору оснива се онда таквих задруга. више, по равним селима. Све те задруге начине један савез. Он посредује у измени новца међу појединим задругама, врши ревизије, и служи као моћна заштита појединих задруга. (твар се развија често и обратно: прво се оснују задружни савези, па тек онда месне задруге. Врховни циљ свих тих савеза (изузев и опет горња. два) јесте приучавање задрутара штедњи, и ослобађање од лихвара, давањем производних зајмова. Они оснивају, углавном, штедне задруге, које су познате под разним називима као »штедна и предујмовна, задруга«, »хрватска сељачка задруга«, »српска вемљорадвичка задруга«, »привредна задруга«; у Словенији, »хранилнице ин посојилнице«, итд. Покрај овога, готово сви савези проширују постепено своје делокруге извен оквира који је одређен новчаним пословањем. То се збива делом тако да штедне задруге набављају за своје чланове робу, и да продају производе својих чланова, да, су дакле, у неку руку, у исто доба и задруге за штедњу, за давање зајмова, и за заједничку набаву и заједничку продају; делом, опет, тако да савези оснивају, покрај чистих штедних задруга, такођер и набављачке, и производне задруге. Као пример наводим, да »Савез српских земљорадничких задруга у Београду« има у својој организацији 9 разних задружних врста (682 кредитне, 108 набављачких, 56 малнинских, | житарска, 2 пчеларске, 7 виноградарских, 14 млекарских, 1 млинарска, итд. [Бројке су приближне).

Споменута два, господарска. друштва (у Загребу и Осеку), организована су као савези набављачких задруга, јер »тосподарска, друштва као задруге« (тако се вову њихове месне задруге) нису ништа друго до задруге за заједничку набаву. Међутим, ни њихова правила не искључују кредитно пословање, штавише она то изричито предвиђају, па је загребачко господарско друштво зато већ и почело уводити кредитно пословање, основавши своју привредну задружну банку.

Из овога што сам досад рекао, види се данашњи степен У развоју народног пољопривредног задругарства, а види се помало и његова тенденпа за будућност. Темељ је дакле положен. Наш сељак већ помало зна штедети; и он зна да, у случају нужде, није изручен на милост и немилост сеоскоме лихвару пли градској штедионици. Сад га треба још приучити заједничком куповању, заједничкој продаји, набавци и држању заједничких стројева, ваља му доказати силну моћ разних привредних задруга, које дижу његову производну снагу, као што су сточарске, винарске, млекарске, и друге задруге. Онда ће бити, углавном, обављен један велик народни посао. За тим циљем иду сви задружни савези.

Данашња групација задруга и задружних савеза плод је на-

рочитих историјских и политичких прилика у којима су Србохрвати и Словенци до сада живели. Кад је у години 1919 створен

257.