Nova Evropa

Knjiga II, Broj 9. | 11, juna, 1921

О југословенској политици,

Утисци једног гледаоца са стране.

На трима путовањима што сам их предувимао по закључку примирја, по трима државама које су наследиле бившу Монархију, ништа ме није тако онерасположавало као опажање да су оне одвојене читавим низом кинеских зидова, несамо од света на, Западу, нето и од својих најближих суседа. Да наведем само неколико очигледних примера. За време док сам ишао по Хрватској и Орбији, били су у Румунији избори од веома велике важности: ипак, ни после више недеља, није се могло о њима ништа, дознати из југословенске штампе, ако се не узме у обзир један цигли телеграфски извештај, од шест редака, међу последњим вестима. А. кад сам стигао у Букарешт, нашао сам да, је оскудица, вести из Југославије, те услед тога и непознавање ондашњих прилика, скоро исто тако без граница, иако у Румунији, можда, равнодушност није била баш онако велика, Чак у Прагу, крај све живе симпатије за Југославију, и крај свестраног одобравања политике чешко-југословенског савеза, изненадило ме је како се мало познају прилике У Југославији. И, што је још чудније, тада нисам још приметио ни намеру да се овоме злу помогне, на, сличан начин, рецимо, ако се то чини врло добро обавештеним писмима, из Бугарске која, објављују »Магодт Газвђу«. У Београду, опет, учинило ми се као да, у извесним круговима, постоји нека, суревњива равнодушност према. Чесима, коју су тек делимично прикривали облитатни изрази хвале и дивљења.

Добро знам, да су оваки примери само симптоми значајније чињенице, да је Велики Рат задао смртан ударац европској солидарности, и да је у ствари поделио континент политички и интелектуално на разне делове међу којима нема везе. Ово се, наравно, даје донекле протумачити, изнемоглошћу комуникација, душевном клонулошћу која нас је све обузела после претераних ратних напора, и заузетошћу тисућом компликованих проблема домаће реконструкције. Мој прекор и није упућен само југоисточној Европи. Равнодушност о којој говорим, не може ништа, боље илустровати од држања моје рођене земље с обвиром на, Ирско Питање у њетовој данашњој акутној фази. Ипак зато, ако знаци не варају, јавно мњење у Великој Британији опоравља се од своје тренутне узе-

25)