Nova Evropa

oblastima javnog života gdje se to može, — роутани и згедјепе рг1· like, i tim bar unekoliko doprinijeli općem uravnoteženju društvenog života Jugoslavije,

Dr. Hugo Werh.

Политички преглед. Ситуација у Хрватској.

У Суботу, 11. јуна, прослављена је у Загребу Радићева педесеттодишњица. Олављеник је држао говор, који је завршио речима: да ће Југославије бити, и да ће Хрватска у њој играти водећу улогу. »Из твојих уста у божје уши«, како народ каже. Ни ми не желимо друго. Нека буде Југославије, и нека доиста, Хрватска, и Србија, играју у њој водећу улогу, како им приличи.

Изгледа, дакле, ипак, да политички успех води Г. Радића на. прави пут — : постигао је што један народни трибун може желети, и сад само још треба да што више тога претвори у стално и трајно; а то може бити — он мора да то инстинктивно осећа — једино тако, ако успе да осигура мир и слободу народу који му поклања, поверење, што је опет могућно само у оквиру Југославије каква је данас, плус мало више реда и просвећености оздо, и мало више памети и просвећености озто, Хрватски и српски сељак, са свим својим урођеним позитивним особинама, присилиће, напокон, своју господу, или да се узму у памет, док још имаде дана, или да се склоне с управе. Да ли ће се то десити с мало више или мало мање потреса, то зависи више од господе него од сељажа. Ако господа, и у Србији и у Хрватској, и свуда по Југославији, наставе радити како данас раде, потрес ће да буде јачи него што ће њима бити драго, па ће слистити и оне који га данас намерно и вештачки изазивају. Њих прве.

Посланици Народногта Клуба, којих у Хрватској има свега три, охватили су, по нашем мишљењу, криво резултате избора за Конституанту, коју су они сада напустили. Они, како изгледа, држе, да је народ у Хрватској гласао ипак за њихову политику, само у радикалнијој, радићевској, форми. Они су у заблуди. Народ у Хрватској гласао је за другу политику, они нису интелектуалци тога покрета. Зато је погрешна и тактика које се они сада држе. Ми, додуше, не можемо још да верујемо извештајима, да они иду по котарима и говоре протудржавне говоре. То би било и сувише неравумно. Јер, ако су им криви људи, који данас из Београда управљају, нека говоре против њих, а не против државе. Сваком је допуштено исповедати и проповедати своја начела до миле воље и до крајњих граница, — само не преко граница, мислимо преко државних граница. Ни у овој земљи данас нико не може и не сме, некажњен, говорити и радити против државе, тим мање што смо је сви, који смо поштени и

389.