Nova Evropa

Троцким, који такођер нису штедели украјински суверенитет, док ву, са друге стране, пољски милитаристи оружаном руком заузели Западну Украјину (Источну Галицију), тако да је под притиском непријатеља, са Истока, влада Украјинске Народне републике била присиљена, да склопи срамотан мир да би се образовао јединствен пољско-украјински фронт против московских црвених чета. Последњи догађаји — мир склопљен у Риги с бољшевицима — с признањем по Москви и Варшави »Украјинске Совјетске Републике«, која је фактички под московском окупацијом, не решава проблем украјинске независности, и није последњи акт велике трагедије украјинског народа у борби за свој суверенитет.

»Па каква би влада на Украјини могла бити призната као права и народнаг« — и нехотице ће упитати читатељи и посматрачи великих петурбација на Украјини у задње три године. Да, се ово правилно оцени ваља се вратити на почетак обнове украјинске државности — првоме парламенту Украјинског Централног Већа у Кијеву, То Веће, које се састојало од 800 делегата, изабраних на основи најширег народног права, а који су изашли као представБици највећих народних странака, пружило је најбољи доказ дубоко укорењена украјинског надијоналног покрета у самоме народу, и било је изразом чистог нацијонализма, и отворене народне мржње проти руском централистичком угњетавању. То су били представници водећих класа, полонизираних на једној страни Дњепра, а русифицираних на другој, које су ипак, не обазирући се на двестолетне снове и однарођивање, осим незнатних изузетака, снажно одржале украјински нацијонални дух. И украјинска аристокрација, заплашена московским бољшевицима, поставила се добровољно под украјинску заставу. Аутор ових редака, например, увео је учешћа у великом зборовању велепоседника, индустријалаца, трговаца и финансијера, које се је одржавало у Кијеву са преко 1000 делегата, када је проглашење државне независности Украјине по председнику изазвало бучна одобравања и овације.

Величанствене народне манифестације: на стотине тисућа људи,

сељака, радника, и војника, јасно су манифестовали своје социјално и нацијонално ослобођење, свој дубоки украјински патриотизам, који им је давао ону дивску снагу У борби за независност, прикривену у душама, широких народних маса. То Централно Веће прогласило је обнову Украјинске Народне Републике; али је тај први украјински парламенал растеран по реакцијонарцима, на челу са. генералом Окоропадским, потпомогнутим од Немаца, и републиканска је влада свргнута, Она је обновљена за. време устанка украјинске револуцијонарне владе — директориј против хетмана Окоропадског и Немаца, који се свршио окупацијом по московским бољшевицима и проглашењем фиктивне »Совјетске Украјине«. Борба се дакле води даље без престанка, а њена је сврха — обнова Украјинске Народне Републике, која је једини прави изражај настојања и жеља тридесет милијона, украјинског сељаштва. Рестаурација Украјинске Народне Републике, и федерација словенских

414