Nova Evropa
važnije istorije celoga sveta, Sa marljivošću i asimilativnom enerdijom koju samo Rus može imati, naslagao je u sebe neverovatne slojeve erudicije iz svih oblasti, a radeći sve to u fanafičnom zanosu i tvoračkim kombinacijama za svoje verovanje, nije pritom izgubio ni jedan atom od svojih pesničkih sila, Naprotiv, da je odnekud izabrao pisati romane iz onog ruskog života koji se svršava na kućnom pragu, on nikad ne bi našao toliko skrivenih, finih, i plahovitih pokreta duše čovečje, koliko je bio kadar izbiti iz protagonista svoje filozofske misli, i svoje mistične koncepcije o budućoj državi i budučem hrišćanstvu,
Glavna prozna dela Mereškovskog grupisana su u dve trilogije: 1. Hrigtosi Antihrist (Julijan Alpostata, eonardo da Vinči,Petar Velikii Aleksej) i 2, Carstvo Zveri {Smrt Pavlal — drama, Aleksandarl, 14. Decembra Nikolaj Il}, Kroz prvu trilogiju ide problem Hristove nauke prema nekolikim najvažnijim istorijskim perijodama i njihovim filozofijama, prema Starom Veku, Renesansi, i Novom Veku, Kroz drugu trilogiju ide problem čisto ruske nesreće, autokratije i pravoslavlja, cara koji je božji pomazanik i uključuje u sebi i svetsku i duhovnu vlast,
Romane Mereškovskogša mogu sa velikim uživanjem čitati i oni koji se ne interesuju ı ne znaju za njegove mističke teorije, jer se u tim knjigama tako zanimljivo kreću ljudi i sudbine, politika, nauka, i umetnost doličnih vremena, toliko izobiluju u njima čisto artističkii poetski odeljci, foliko su pune legendi, mitskih priča, intimnih dnevnika i unutrašnjeg života, — da čitač mora biti zadovoljen, iako pravi kret i pravu ambiciju piščevu vidi i tumači samo površno, iako u piščevim mističnim fantazijama, u orgijama veštlica i ekstazama vere 1 sujeverja, gleda samo balete, odnosno alegorije i simbole, Naravno, s nesravnjeno dubljim i pomnoženijim uživanjem čitaju Mereškovskog oni koji ga ili sasvim razumoju, ili ga bar prate i kao Hilozotfa i kao verskog otpadnika,
Samo, spadati medju ove poslednje, nije ni najmanje lako, Pogotovu u našoj sredini, Bde se Još uvek živi u čisto materijalnom haosu, u prvim stadijima očvršćivanja oblika, gde smo još tako daleko od spiritualnih sudara i problema, gde ljudi, s malim izuzetkom, ne mogu da udju ni u kakvu vezu s Dostojevskovim Kir ilovim ili Ivanom Karamazovim, ni sa dekabristom P e s tlom, ili sa Trihonom iz trećeg dela prve trilogije Mereškovskoga,
Kao što je Kirilov rekao : celog života me muči Bog, tako bi Mereškovski mogao reći da ga celog života muči satana, Satana, u obliku zveri i antihrista, što znači, u prvom redu, u obliku ruskog cara sa ruskim hrišćanstvom ili pravoslavljem, a zatim u obliku pape. Drugim rečma, u obliku cara koji je ujedno i prvosveštenik, ili u obliku prvosveštenika koji je ujedno i car, Rimsko papstvo i ruski carizam dve su Torme da se stvori teokratija, božanska država u ljudskoj državi i religijozna politika, Htelo se zemlju dići na nebo, U stvari se nebo srušilo u zemlju, Nestati mora dakle i papstva i carizma, takodje svakog istorijskog hrišćanstva, na prvom mestu pravo-
423