Nova Evropa

Zagreb, u drugoj polovici aprila, doneo je sa sobom poruku, da za koji dan stiže u Zagreb urednik »S, K, G,«-a, G, Voj, M. Jovanović, da konačno utvrdi detalje sporazuma koji je, u načelu, definitivno primljen, Ali, niti je otada došao u Zagreb G, Voj, M, Jovanović, niti je o celoj stvari išta javljeno, Isto tako nije odovud ništa pitano, niti požurivano, Nego je, »neprejudicirajući daljnim pregovorima« за Beogradom, predsedništvo »D, H. K.,«-a predložilo svome Odboru, a Odbor usvojio, da se mogu otpočeti pregovori u Zagrebu, sa »Nakladnim zavodom« i »Tipograliom«, za izdavanje »Savremenika«, Nakon nekih faza ovih pregovora, u koje nismo dovoljno upućeni, zaključeno je ono što se sad objavljuje od strane »D, H, K.«-a i »Ćirilometodske nakladne knjižare«, kao izdavača »Savremenika«, i što se može svuda čitati o izdavanju »Savremenikax«,

Dakle: svi su složni da treba izdavati zajednički književan list, i oni u Žagrebu i oni u Beogradu; svi priznaju da nema stvarnih prepreka da se to izvede; sve je prodiskutovano i ugovoreno, u načelu i u pojedinostima, 1 rezultat sveBa —: u Beogradu »Srpski Književni Glasnik« izlazi mirno dalje, a u Zagrebu se »bezodvlačno pristupa« izdavanju »Savremenika« »da se doskoči nevolji, da mi Hrvati dodjemo i opet u posed jedne umetničko-književne hrvatske revije«,.,,

6: Историја руске револуције, од Миљукова.

Ако је ико позван да говори такорећи ех сафћедта о историским догађајима који су се године 1917 одиграли на великом словенском Истоку, онда ће то међу првима бити једна од најмаркантнијих политичких личности тога доба, бивши министар спољних послова привремене руске владе (Керенскове), П. Н. Миљуков, чувени руски историк, идеолог, и вођа конституцијоналнодемократске (кадетске) странке. То је писац »Историје друге руске револуције« (у Паризу, 1921) очито и сам знао, и схватио овај свој иступ у тоги историка руске револуције као свој извесни морални дуг. Сама је књига Миљуковљева најављена већ пред две године, те је у свим круговима ишчекивана с необичним интересом. Књига је ишчекивање и оправдала. То је напросто документарно сведочанство једнога од најглавнијих очевидаца догађаја, или тачније једнога од најупливнијих руководитеља, догађајима поменуте перијоде, — када је Миљуков био као активни политичар Ha сцени, од фебруара, до 5. јула 1917.

Поставивши себи у овој књизи као основно питање установљење факта, да ли је руска револуција године 1917 била уистину револуцијом, или тек војничком буном, Миљуков долази до закључка, да је велики преврат 1917, у битности својој, идејни наставак либерално-демократске револуције, коју су започели октобристи у првој четврти 19. столећа, па. затим социјално-демократске револуције, која је отпочела у деведесетим годинама, прошлога, века. Но револуција долази збор својих грандијозних размера утолико прерано, што је руководитељи нису били кадри да организују и

439