Nova Evropa
Ž
SVOE ara re era
__Књижевника у Оагребу и Српеког Књижевног Гласника о - уређивању и издавању једног заједничког часописа. Уколико се тиче __ држања Српског Књижевног Гласника, коментар Нове _- _ B.BpON е је неверан.«- ___ O OI o O Овој изјави насупрот имам, пре свега, да констатујем, да се оном белешком у »Новој Европи« не коментаришу скорашњи
_ преговори између Д-Х. Ки »О.К. | «, него се једноставно износе __чињенице, које се лако дају контроловати и утврдити записни-
"цима, писмима, и искавима учесника у преговорима. Чим сазвнам. ради којих је навода онај коментар назван »неверан«, прикупићу податке и навешћу изворе којима сам се служио. Тражена су, од директора. »Орпског Књижевног Гласника«, обавештења, у том но-
Н _ плен : _
" Морам, међутим, признати да ми није јасно, шта, је у оној
_ __белешци »Нове Ивропе«, — која је потљуно начелна, и у којој се на-
рочито истиче да се не траже лични кривци за досадашњи неуспех
__ преговора, — побудило Г. Војислава Јовановића да уради све оно
_ што смо торе навели. Кад је већ он то учинио, онда не стоји, држим, ни мени ништа на путу, да кажем и нешто о држању Г. " Јовановића уошште према »Новој Европи«. :
Шред покретање нашег часониса, у лето 1920, ја сам, у неколико наврата, разговарао са Г. В. Јовановићем о томе, да се он при-
ми главног повереништва »НПове Европе«, и као неке врсте уредничке дужности за Београд, нашто је он, после извесног пре_ домишљања, и пристао. Осим тога, обећао ми је одмах сарадњу и · неке прилоге за 1. број »Нове Европе« још пре него што пођем за
__ Загреб. Од свега није било ништа. Почетком септембра 1920 добио
"сам од њега једну карту из Оловеније у којој обећава да he се ускоро из Београда јавити. У писму од 19. октобра, из Београда, објашњава своје ћутање и обећава послати један чланак »ва два дана«. То није стигло, Али на омоту 1. броја »Оршеког Књижевног Гласника« за ову годину јавља се међутим као уредник Др. Војислав М. Јовановић. Кад сам, почетком ове године, био у Београду, и у више махова посетио уредништво »Орпског Књижевног Гласника«, на све моје врло јасне упите, Г. Јовановић ни речцом није покушао објаснити или извинити своју »неверност« према »Новој Европи«; која је, уосталом, одмах, у свом првом броју од ове године (1 37), срдачно поздравила новог уредника »Орпског књижевног Гласника«, алудирајући (само sa посвећене у ствар) ипак на њетове односе и његова обећања учињена раније. У погледу преговора са Д. Х. КО тада (кад сам полавио из Београда) остало је било на томе, да Г. Вој. Јовановић дође, као један од преговарача, у Загреб. Међутим, писмом од 8. фебруара, јавља ми да ће тешко он доћи, „нето да ће место њега, ва Г. Јов. М. Јовановићем, доћи други који чтан Одбора Гласникова. Тада је дошао, 12. фебруара, FP. Ј. М. Јова_ новић сам, с изјавом (која. је ушла и уваписник седнице Д. ХК), да ће за њим ускоро доћи Г. Вој. М. Јовановић ради дефинитивног потписивања споразума. Али ове, и друге податке, изнећемо, кад се равреши она лаконска реченица уредништва, »О. К. Г.«, те сазпамо у чему је нап »коментар« био »неверан«. -
- М . Ћурчин.
OOU