Nova Evropa
његово продужење у дегенерисању. Немачки социјалисти су догматичари, и социјализам посматрају апстрактно, без обзира, на, живот из кога не црпу искуство, — аустријски социјалисти иду даље и стварају филозофију о немогућности револуцијонарне акције, постављајући теорију уздржавања од сваког дејства и одустајања од борбе. Они вешто изопачавају науку оснивача. социјализма, који је дао теоретску формулу борбе, раввитка револуцијонарне енергије, и судара друштвених редова; они се служе јефтином досетљивошћу — место дијалектике, и револуцијонарним фразама — место револуцијонарне борбе» Они се боре у парламенту и у новинама; место на улици и по барикадама. Прилике у Аустрији, у том чудном Вавилону нацијоналних супротности, у којем је био онемогућен развитак саставних земаља, дао је аустријском социјализму свој белег. Тај социјализам почео је међу нама. да се шири у последњем деценију прошлог века, али је онда замро на Конгресу Уједињења у Београду, недавши ништа, своје новоме покрету. Аустријски социјализам је данас мртав, и за њим неће нико пожалити. У социјалистичкој литератури он је доста познат појам, али је био увек име које вређа; о њему су писали разни теоретичари, али можда нико није дао боље његову карактеристику него Троцки, у својој полемици са шефом Друте Интернацијонале, Карлом Кауцким. Али се на томе нећемо овде задржавати.
Покрет у Србији има другу подлогу, јер је Шумадија, класична земља устанака и побуна, удахнула у њега своју душу. Почиње још са буном на дахије, у којој су усташе издале девизу: »Сваки свога, убите субашу«. После се поновно појављује, у другој половици 19. века, у модернијој форми и теоријски образложен: Световар Марковић и његови другови, вративши се из Русије и Швајцарске, ширили су социјалистичке идеје које су у оно време вејале Европом. Њихова идеологија била је мешавина Маркса, Бакунина, и Прудона. Она је пала на неплодно тле, у земљу полудивљу, и обделавану сасвим примитивно, без индустрије и модерног обрта, и зато је била осуђена да се изроди у чисто грађанску странку.
Обадва, ова, покрета, у самој ствари, била су првенствено економска у ужем смислу, друштвена, и тек онда социјалистичка, и учинила су, сваки у своје време, дела од вредности и прогреса. Они су припремали слом самовладе, и дизали заставу устанка. Они су часно извршили своју историјску улогу, и нису могли да учине више него што су учинили, јер земља није била на већем ступњу раввитка: није било, у првом реду, индустријског пролетаријата. Српски, и данашњи југословенски, социјализам, поштује рад и напоре ових првих бораца, и цени их као, рецимо, и хероје Француске Револуције, или прве генерације руске револуцијонарне интелитенције (»народники«). Он хоће само да настави започето дело, да га поведе што ближе остварењу.
· Социјалистички покрет нашег индустријског пролетаријата, тротањан и стављан ван закона чим се јавио на свет, добио је тако одмах у детињству револуцијонарно васпитање. Кивео је
34