Nova Evropa

да објасни, да од четири привремена члана Савета, од дванајст подпредседника Окушштине, и од шест председника комисија, нашим делегатима није понуђено ниједно почасно место. Због овога, први делегат напустио је Женеву осам дана пре закључења Окупштине. Влада није требала да се при избору шефа делегације руководи политиком, јер то нису ни други народи радили; они су послали у Женеву своје најаче људе. Нарочито су се мали народи трудили да, својом елитом не изостану иза великих сила. ГГ. Иман, Бенеш, Падеревски, Политис, Јонеско, Адор, Брантинг, Др. Нанзен, чинили су част својим земљама, и привукли на себе пажњу и Окупштине и публике. Ови су изабрани за подпредседнике. Добро организовани, окружени домаћим спремним новинарима, љубазни према, страним кореспондентима, у сталној комуникадији са својим владама, вршили су они достојно мисију која им је поверена. да. важнија питања имали су нарочите експерте, а ради ближег упознавања, састајали су се и у друштву са делегатима појединих вемаља и виђенијим личностима. У том погледу Чехо-Оловачка, се нарочито одликовала, и цео свет се дивио агилности и даровитости Р. Бенеша. Наши делегати нити су ишли коме нити је когод к њима долазио. Они нису чинили никакав напор у циљу да стекну које ново познанство, па и које ново пријатељство, за своју земљу. Што је још горе, без јаче везе са београдском владом — која је вршила у то. доба изборе —, били су необавештени. Директору »пеневске Трибуне« један наш делегат изјавио је да у Црној Гори нема српске војске; четврт сата доцније, на исто питање у истом салону, други делегат одговара да има два гарнизона, један на Детињу а други у Подгорици! Трећи делегат неправилно обавештава о конфликту с Холандијом, и изавива холандског посланика, у Берну да га демантује. И поред свега овога, наши делегати записали су се званично у Лигу један као Орбин, други као Словенац, а трећи као Хрват...

Хоћемо ли на идућој Окупштини бити боље среће; Како се догађаји развијају, скептична се прогноза намеће. Ман да, у последњем часу, нешто добро не испадне. Наша земља има читаву плејаду крупних снага, које се својим умним и моралним способкостима могу такмичити са знаменитим људима великих народа. Ми те људе знамо, треба само затражити њихове услуге, јер њима лични понос не допушта, да се удварају политичким кепецима и полуинтелектуалцима на високим положајима. Радикали, који су тако рећи монополисали дипломатски кадар, Државни Савет, Монопол, Санитет и Црвени крст, Пресбиро, могли су мирне душе уступити другима бар Лигу Народа, као што су напустили амбицију да радикаливирају Академију Наука и Универзитет. То захтева и морал и интерес земље. У једној тако важној међународној институцији као што је Лига Народа, ми морамо бити достојно ваступани. Тим пре, што смо на путу да упропастимо симпатије стечене у току рата. Јер откако су се наши нацијонални радници вра-