Nova Evropa

просечно око 300 милијона динара месечно. Додуше, то према тодинама 1919, и 1920, значи велики напредак, али ипак остаје још увек месечни дефицит од око 100 милијона динара. Ето, ту је прва рана која никако не дозвољава да се наша валута темељито залечи.

Даље, не смеју се заборавити државне набавке у иноземству, које се све имају платити у страној валути, што опет, наравно, неповољно делује на курс. Ту долави у обзир скоро читава опрема наше војске, те уређење и поправљање нашега, саобраћаја.

Уза сву овакову ситуацију, правиле су се до пред кратко време са извесних страна све могуће запреке да, би се наш извоз онемогућио. Још и данас појављује се ту и тамо понека жеља за забраном извоза овог или оног артикла. Нити још и данас наш извоз нанлази на ону потпору на коју би он имао право, и с којом он мора да рачуна. Једина је активна ставка наше пла“ тежне билансе уштедња наших исељеника из Америке. Да није њихових новчаних пошиљака, наша би круна данас нотирала можда напоредо са аустријском круном, или чак са пољском марком. Дефицит у нашој спољној трговини за годину 1919 износи две милијарде 527 милијона динара, а за годину 1920 две мили-. јарде и 300 милијона динара, дакле укупно један минус од скоро 5 милијарди динара ва две године. Но будући да дозвнаке наших исељеника полако јењавају, чему је главним узроком криза у којој се налази Америка, то јен овај моменат могао деловати на пад наше валуте.

Друга тешка рана наше валуте, јесте наша општа, финансијална ситуација. Док се ситуација код извоза и увоза полако поправља, тако да би ускоро могло наступити равновесје између извоза и увоза, наша се финансијална ситуација погоршава из дана у дан. 80. септембра 1920 објављен је први извештај наше Народне (Емисијоне) Банке, а дана 22. јула ове године последњи. док смо прошле године у септембру имали у оптицају 2514 милијона динара, ове их је године већ 3841 милијон; и док је држава. прошле године дуговала Народној Банци 2790 милијона динара, ове године (до 22. јула) износи дуг већ 4072 милијона, тако да је, како се види, држава ва непуних 10 месеци посудила од Народне Банке ни више ни мање него 1282 милијона динара. Са једним оптицајем новчаница, који ће за месец-два да се довине и до четврте милијарде динара, посве је наравно, и економски скроз оправдано, да наша валута мора имати падајућу тенденцу. Док наш министар финансија не увиди опасност од даљне инфлације новчанипа, и према томе не подузме одлучне кораке да томе злу стане на пут, не може бити говора о радикалном решењу наше валутне кризе у смислу побољшања. На једном од задњих састанака фитансијских стручњака изјавио је, додуше, наш министар финансија, да оптицај од око 4 милијарде динара није за наше прилике превелик, тим више што смо ми једна земља великих при“ родних богатства. Ми смо скромног мишљења, да би требало