Nova Evropa

Država i emigracija,

(ubo svojom а dužnošću да о ovaj člana, G. Dra, Batona, od Ministarstva Socijalne Politike, i znamo pouzdano da će i naši saradnici i naši čitaoci dočekafi sa zadovoljstvom ovaka obaveštenja, iz kojih se vidi. da se bar jedno od naših kompeteninih ministarstava ne oglušuje o kritiku koju smo, i mi i ostala naša javnost, činili po važnom predmetu naših iseljenika, Sad s nestrpljivošću iščekujemo, da i Ministarstvo Spoljnih Poslova — koje ima starije tradicije (i veći budžet) od Ministarstva Socijalne Politike — pokaže bar dobru volju da pristupi nekom planu i sistemu u rešavanju tolikih ozbiljnih i životnih pitanja za našu državu, i da nam 4а u tom pogledu umirujuća obaveštenja, Jer bez toga, bojimo se, ostaće jalov, ili polovan, i najveći napor ostalih faktora koji takodjer imaju dodira i posla s inostranstvom.)

»Nova Evropa«, “3, broju II knjige, donela je tri članka o našoj emigraciji; a i drugi časopisi i dnevnici u našoj državi, i u Americi, u poslednje vreme, posvećuju naročitu pažnju našem emiпол pitanju, Malone svi ti članci opisuju jade naših iseljenika u Americi, odsečenost od »starog kraja«, pljačkanje па роvratku u domovinu, i potpuno nerazumevanje i пећај države koja do danas nije ništa učinila da se to stanje popravi, Cilj je svih tih članaka — osim onih u američkoj štampi koja je protivna našoj državi — da skrenu pažnju vlastima na to vrlo važno pitanje, i да; doprinesu da ба država reši što pre; ali ti članci imaju, nažalost, i svoju negativnu stranu, Oni medju našim iseljenicima u Americi, stvaraju, ukoliko već ne postoj i, uverenje da je naša država nesolidna organizacija, da je prema Oi 3 neraspoložena, pa, prema tome, da ne vodi brigu o njima, U tom smislu pišu, ili su bar pisali, svojim prijateljima i znancima iseljenici, koji su se iza oslobodjenja i ujedinjenja hrpimice stali vraćati u domovinu, pa st na svom putu bili izvrgnuti maltretiranju, prevarama, i pljačkama, Maltretirali su ih i pljačkali, u ono doba, i na francuskim i, naročito, na ftalijanskim željeznicama, ali se iseljenicima osobito, i dotovo jedino, usekla u pamet pljačka na našim željeznicama, jer su bili pljačkani na domaku svoga cilja, i jer su ih pljačkali svoji u svojoj kući, a to naročito boli, Država je, medjutim, nastojala da to pljačkanje ograniči, kad ga već nije еј sprečiti poradi opštih prilika javne bezbednosti, koje su iza rata i prevrata preotele maha u zemlj, napose pak na željeznicama, Po željezničkim staтасата vlasti su postavljale svoje organe, koji su imali kao jedinu zadaću da vode brigu o tome i da štite iseljenike, Polako, ali sigurno, javna je bezbednost po željeznicama bivala doista sve veća, i početkom 1920 godine pljačke je nestalo, osim sporadičnih slučajeva koji nisu ni naša osobina ni posledica nehaja države jer ih ima i u drugim državama s mnogo starijom organizacijom,

Kad je država preturila оуш Dprvu, negdalivnu, fazu u iseljeničkom pitanju, prešla je na pozitivnu njeđovu stranu: na organi-

173

||