Nova Evropa

Г. Грујић је остајао и даље чврст као стена, тражио само »да се олуша«, и безвобвирно одбијао Ma дискутује о целој ствари.

да несрећу, међу студентима који су овамо дошли било је неколико неваљалаца м мрачних типова. Један је чак дошао и са фалсификованим документима. И гђа. Мортон у свакој прилици износи те случајеве, како би тиме сутерирала да смо сви такви и одбранила, своју акцију. Ја знам да ће она покушати и сад да са, две три такве афере подигне прашину и маскира целу ствар. Зато и скрећем пажњу нато да, се тражи детаљна и непристрасна истрага.

Молим Вас да учините, ако ишта можете, што пре, јер ми овде пропадамо. Сем двоје нас, мени и г. И. Ђуричићу, свима осталима је пропала школска, година, — а сви скупа живимо у крајњој невољи и оскудици. Рад не може нигде да се нађе јер је велики застој у индустрији. Када би само хлеб и трошкове за, школу могли да зарадимо, сви бисмо остали до краја студија. По свим нашим конзулатима у Америци нећете наћи нигде ниједног студента. да је добио какво место, и крај толиких нас: док је запослена маса, људи 668 икакових квалификација, који једва имају основну школу, и који су вечито били судопере по хотелима. А зашто све тог По каквом то реду ствари да. један човек са академским обравовањем није достојан да буде практикант у једном конзулату, док судопере јесу: Зашто да ми, југословенски студенти, не можемо ни на, који начин да добијемо не помоћи стипендију, већ ни могућност да зарадимо себи парче хлеба Ми смо од стране државе предати гђи Мортон. Одкуда сад да је држава, преко својих органа, потпуно равнодушна, хоћемо ли ми овде скапати или пе, и да све завршује ироничним слегањем раменимаг Хоће ли наши дипломатски представници да се изјасне, зашто одбијају да нас о државном трошку врате натраг, када већ неће ни на који начин да стану на пут злоупотребама које се са нама овде члнег Хоће ли се најзад објаснити, ради чега је био потребан онај одељак у новом и бесправно траженом уговору односно политичких убеЂења, и делатности сваког појединог студента; ко је то сутерирао. и за чије доброг

Г. уредниче, ја Вас најтоплије молим да ову ствар не схватите олако, јер смо већ дошли до ивице пропасти. Мени је тако жао што немам простора ни довољно речи да вам потпуно опишем нап положај. Молим Вас лепо, објавите ове податке што вам их овде шаљем преко Вашег часописа, и настојте нека, се поведе акција да се спасу бар они који највише пропадају. Тражите исграгу, и то непристрасну истрагу, молим Вас, јер ће страшне и чудне ствари моћи да се открију. Нека Вас не задржава што се можда међу оним које сам овде напао налази и који ваш лични пријатељ.

Ваш ~. И. М. Петровић.

192