Nova Evropa
у међународном саобраћају. Богатству француског језика. одговара. богатство француског духа. Нигде се, вероватно, не налази толика
зноликост душевног развоја, и толико разноврсних духова, као у Француској; несамо сукцесивно, у историји, већ и скупа у једном "исто време. Зато се и не може товорити о једном одређену смеру француског душевног живота, — одвише има тих смерова, а да би се могао узети један као владајући. Карактеристично је за франнуску филовофију, например, да, је бројала, а и сада, још броји, у својим редовима, велики број атејиста, али истодобно велики број уверених хришћана. Још је карактеристичније, да се оваки душевни контрасти међусобно обично врло добро схватају. Спајају их лепота, и остала већ поменута својства, језика, услед којих имају сви Французи, несамо душевни радници, нарочиту лакоћу и елеганцију у изражавању. А радост у лепоме, и способност у изражавању, управо и јесте оно што је заједничко и супротним француским духовима. Последица је, да они нити игноришу нити презиру противника, већ дебатују с њиме; а зато опет, није само франуски поет или романсије по правилу изврстан стилист, него M етзактни научник и филозоф. Зато се, напокон, нигде и не таји матерински језик у свим школама тако интензивно као у Француској. Французу је језик само делимице средством за изражавање, — он му је, осим тога, и нарочита брига. Отуда настаје често опасност, да: се пи одвише језик сматра бригом за, себе, па, писци, а напосе товорници, наслађујућ се лепотом језика, просто утону у њему, што бива лако на штету стварном мишљењу. Умовање францусксг духа задовољава, се не ретко логички заокруженим и естетски савршеним изражавањем идеје; често се може опазити, како Француз препушта практичко провођење идеје коју је сам пронашао другим народима, — могуће услед тога што та формирање нових идеја, за. које му његов језик особито добро служи, више интересује неголи извођење старих. Духовитост, која је нагомилана у језику, смета, му на путу ка системисању (у којем су Немци одлични). Ако се Французу, са стајалишта, систематичнот мишљења, лако даје учинити замерка, да је површан, био би оваков приговор потпуно неправедан у погледу љубави и брижне неге и проучавања, свога. језика. Што је човјечји дух више диференциран, што му у његову језику стоји више израза на расположењу за, равне нијансе истог предмета, утолико више мора, двојити о могућности идентичности тог предмета. Јер како се сваки предмет може посматрати са разних гледишта, — ако језик има одговарајуће изразе за, све стране такозваног »истот« предмета, ништа лакше него да. се јави скепса што се тиче реалности тога предмета: уместо једног предмета појављује их се више. Француски јевик, дакле, услед свога, богатства, лако наводи на скептицизам; можда, и јесте зато француски дух, __у својој суштини, скептичан. Из истог је разлога лако схватљиво, "да такав језик омогућује и изазива, критику и сатиру. Што више израза, стоји на, расположењу, тим се лакше даје доказати логичка, погрешка противникова, и тим се лакше може ова, погрешка, као и друге људске слабости, извргнути смеху и потсмеху. Онажном
205