Nova Evropa

siromašan peštanski blagodjejanac osamdesetih godina prošloša veka dobiti prava uputstva i podstreka za ispitivanje književnosti i jezika, u vreme kada je Stevan Popović (Čika-Steva Vjedi) reprezen-

tovao svu mudrost kritičarsku a Tona Hadžić davao pravac duhov-_ nom životu »Srpske Atine«, koja je nasledila bila Budimpeštu a kojoj slavu, u ono doba, još nije :bio sasvim preoteo Beograd; gde bi mogao, bez naročitog dara, taj: samouk, takoreći, proniknuti u suštinu stvari, i naći sam svoj put, crpući neposredno iz živoša угеја | same nauke i književnosti, narodne i umetničke, i tražeći ličnih veza s Beogradom i ostalim krajevima::gde je bilo duhovnog rada i književnih pokreta. Mi koji smo bili njegovi djaci u gimnaziji, znali smo još u školskim klupama, da taj čovek ima nesamo ljubavi za svoj, predmet, nego i pravog talenta, i: njegovi su nam časovi bili nasladom i zadovoljstvom a rad snjime najbolje i ujedno najprijatnije utrošeno vreme, Njega smo jedinog, medju nastavnicima, istinski voleli, jer smo osećali da nam je prijatelj i videli gde radi s oduševljenjem, Bilo nam je simpatično i to što su stariji odmahivali glavom, i imali za njega, ponekad, oporu reč. da ne izbegava veselo ni žensko društvo, i da, kad »lumpuje«, vodi glavnu reč, i kolo. »OstojiСеуо Којо«, Јег је хпао dobro muziku, svirao u glasovir i kompo- · novao svetske i crkvene pesme. U doba kad je naša muzika bila još u povoju, Poznata je njegova narodna liturgija, kojoj ni današnji stručnjaci ne poriču vrednost, i istorija naše muzike imaće još da odredi mesto koje Ostojiću pripada medju onima koji su prvi DOsegli za narodnim motivima i uveli ih u crkvu i u našu gradjansku kuću, Malo njih znaju, da pevaju njegovu kompoziciju kad izgovaraju prve reči iz spleta pesama kojih se želja njemu sad eto ispunila: · »Ej da je meni leći pa umretil,..« Ostojić je, isto tako, jedan od preteča sokolske ideje u nas, i ova je našla već čitavu četu vodja i gimnastičara koji su se pod njegovim okom, još u gimnaziji, izvežbali . i spremili da druge vežbaju, Koliko je samo to unosilo svežine i života u onu staru sivu zgradu novosadske gimnazije, u kojoj je inače, medju njegovim starijim nasfavničkim drugovima, bilo dosta dobrih ljudi ali loših muzikanata i loših gimnastičara,

Umro je jedan narodni učitelj, kako se vidi već iz dosad rečenog, a što svedoči ceo njegov rad u gimnaziji, u Matici, u fakultetu, i po ustanovama koje je vodio, Treba pročitati članak što ga je napisao za 1, broj »Nove Evrope« (16. septembra 1920), o »Seljačkoj demokratiji«, pa da se vidi koliko je jasam i bistar pogled na stvari i naše ·prilike imao ovaj odlični čovek od pera i od dela, U njemu je jezgra naše današnje ideologije, i mi smo se mogli s pouzdanjem osloniti na njegovo mišljenje sada, kao što smo to činili pre dvadeset godina, kad nas je pozivao, svoje starije i mladje drugove i učenike, na »Pokret«, pokret mladjeg pokolenja intelektualaca u Vojvodini i bivšoj monarhiji, u kojemu su uzeli učešća svi koji su tada još nacijonalno osećali, i koji se brzo prelio u praktičnu politiku samostalne stranke i srpsko-

258