Nova Evropa

је било. Појам опорбе и зловоље, рекриминација, уцепљен од то"лико година у народу, Hema се једним махом избрисати. Природни закони не чине скокове, они се развијају и изједначују постепено, утецајем извесних фактора који могу њихов ток поспешити или задржати. __ ~ :

Рекли бисмо да, овако не схватају ствари некоји наши политичари, како се то видело нарочито у лањским изборима за Консти"туанту, а како се свакодневно опажа и при скупштинама и по писању неких народних посланика. Они подржавају стари менталитет нападања и рушења државе, и иду још даље код нове него што су ишли код старе државе. При агитацији за изборе чуло се само оштро критизвирање противничке стране, нападање несамо владе него и др" жаве, као такове, нападање на, порезе, на скупоћу, на војску, ит. да. није се чуло ниједне лепе мисли о каквом новом напредком раду у новој држави, о потреби испуњавања дужности према њој, ит. дОвакову политику можемо мирне душе назвати политиком рушења. Осилили су се они који не раде и не граде него руше нападајима другога испред себе да на туђим рушевинама подигну себе. А будући да. је лакше рушити него градити, већина иде лакшим путем, за политиком рушења, и ми с болом у срцу видимо како делује та политика рушења у простому народу.“ || –

Али, у души, народ не воли овакову политику, и не пристаје уз њу. Тако смо, например, на лањским изборима, слушали карактеристичних упадица. Млад кандидат ступа први пут пред народ. нема ништа добра. за. собом у својем животу, да покаже прстом на свој рад, па се разгоропадио као срдит лав на властодршце, »народне ивјелице«, на ратне гаване, на државне чиновнике, и прогласио их све лоповима. Сељак здрава суђења и поштена осећаја дигао из скупштине свој глас: »А какова је то наша држава, госпо_ дине, да нема у њој поштена човјека! « — Млади би се кандидат

морао засрамити да га прости сељак учи памети и умерености. —

Недавно сам присуствовао скупштини народног посланика, који је за. дуга четири сата, приповедао народу што ће он и његова. странка. учинити, буде ли и надаље ва њега гласао. Између осталога, рекао је и ово: »Ти, народе, дајеш држави све, а она теби мало и ништа. Када се разболиш, држава би морала да ти прибави бесплатно лекара и лекове; породиљи би морала да провиди примаљу,; када те заскочи неправда на суду, држава би морала наћи одветника, бранитеља, и све трошкове узети на се... То све наша странка хоће да. извојује за сељака ...« — »А ко ће све то платити, господине посланичег« — упита један сељак. — »Држава«, — одврати овај. »А ко ће држави, хоћемо ли ми сељаци на поревуг« — опет ће сељак. — »Тебе није брига«, — одврати љутито посланик; »нека, се мисли држава« — настављао је надаље посланик, жалећи што немају путева, шума, питких вода, а што ће по програму његове странке морати држава све да изради. У читаву овом демагошком говору, он је учио народ, како ће тражити своја права од државе, а ниједном речју није га упутио, како ће испуњавати и своје дужно-сти према држави, или како ће он и сам нешто радити.

354