Nova Evropa

продуцента до конзумента, пролази кров руке неколицине трговада и посредника, и ако сваки од ових плаћа 1/ пореза, то коначно ипак купац плати робу за неколико процената више у име "пореза на. пословни обрт. Како, на другој страни опет, продуценти специјално оних индустријалних артикала, даљном веригом кунаца и прекупаца, добављају своје сировине и полуфабрикате, а. сваки од ових плаћа, или би бар морао плаћати, порез на пословни "обрт, то ће сигурно бити случајева да ће порез на пословни обрт досегнути и до 10%. Али овај недостатак може да буде у исто време и економско преимућство тог порезног система; јер овај ће поревни систем бесумњиво знатно допринети концентрацији нашег привредног живота. Многа подузећа која су досада у процесу продукције била. упућена. једна на друга, али која су ипак досада сачувала своју самосталност, настојаће сада да се стопе уједно, да би тако избегла. бар делимично порезни терет. Творница. ципела, например, настојаће с једне стране, да се стопи са творницама коже, а о друге стране потрудиће се да у великим центрима отвори властите продаваонице ципела; у оваком случају заштедиће порез код добаве коже и код распачавања, цинела, све тамо до директнога конзумента. — У нормално доба, или у доба кризе, приштедња од 2 до зд на порезу значи много-за просперитет једнога подузећа. Наравно, заступници једнога дела средњега сталежа устаће баш ради тога, против овога порезног система, јер он индиректно подупире концентрацију а тиме угложава, интересе једног дела. средњег сталежа. Али и ми се налазимо данас у добу развитка и концентрације, и тај развитак нико неће моћи задуго да, задржи ни у којем случају; а модерни развитак иде за што непосреднијим додиром између продуцента и консумента, те тежи да концентрацијом читаве продукцијоне фазе у једној руди, по могућности, уклони читав ланац посредника. Како ће тај процес дуго да траје, нема моментано никакве опасности ни за који део средњега, сталежа, а. с временом опет развиће се наша, привреда, тако да ће бити довољно места, за свакога који је вољан да, ради.

Висина пореза, одмерена, је, рекосмо, са 17 од промета. Висина је тог пореза, према, томе, код нас моментано најнижа. Француска, је овај свој порез већ подигла од 1 на 2%, Немачка са 1 на 3 а Маџарска има, поревни систем који варира у артикпима, од 1 до 59. Наша је порезна стопа, најнижа, премда, није тиме речено и да су наше финансије најбоље, да би дозвољавале такову изнимку. Ми морамо, стога, бити задовољни, ако у интересу оздрављења наших финансија, не будемо присиљени да, попут других држава, ту стопу ускоро знатно повисимо. Једна изврсна страна тога пореза, је његова, еластичност, Ако се наша валута, рецимо, и даље погорша, н тиме се државни издаци знатно повећају, аутоматски расту приходи од овога пореза. А држава балп треба такових пореза који аутоматски расту са већим државним издацима.

У прорачуну за годину 1922, предвиђен је приход од овога пореза, са. 400 милијуна, динара. За присподобу, напомињемо да ће тај порез ове године Немачкој донети 8 милијарда марака, и да је У

375