Nova Evropa

· Политичка интелигенција омладине, 1

Ако постоји нека средина у којој грубо материјално уживање значи једину садржину живота, у којој без оргија вина и жене нема забаве, а у којој вредности духа и душе нису ништа, у којој се не цени нити рад духа нити његова производња, та је средина, очитледно, на нижем културном степену. У њој сам рад по себи не води до насладе, но се сматра, као пука. формалност, у најбољем случају као друштвена или државна, обвеза. Ту појединац не ради спонтано. по својем унутрашњем нагону, но само под мораш; он не ствара, он се и не игра, он просто и напросто опонаша, подражава или се задовољава са клишејима који су донесени са стране. Овако развијање енергије он осећа. као напор, патњу, бол, непријатну нужду; он мисли да, је тако и код свакога другога, те да се ради једино за новац, за награду, за насладу, за ослобођење од борбе, од рада. Слободан мислилац ту изгледа као готов бунтовник, — он се сматра. опасним, јер, поред можебитне жеље (толико братске) за личном срећом, он доноси и ону другу за, новотаријама; и та се тек чини погибељна, јер може да доскора пружи прилику »елементима пертурбадије« да, ступе у борбу за власт! Сваки таленат ту изгледа као претња, као демонстрација против утврђенога поретка; а за. рад уопште се пита, у пуној збиљи, је ли ауторивован. — Таква, једна средина чини нам се наша дојучерашња, па и данашња, Југославија, — а. Београд, нарочито, као средиште једне такве балканске средине. У њој изгледа саблажњиво, што прегалац својим рукама. куша или хоће да заради оно што су другима намрли њихови оци: те, стечено се цени у толикој мери, да се стицање сматра забрањено, било да га треба казнити законом било спречити крађом, неделом, или каквом сплетком. Тиме се стаје на пут свакоме друштвеном поретку који иде за добром широких слојева. Таква средина в такво друштво и није права демократија, (можда надцијонално, али не политички и содијално), — но пре једна плутократија, која се. у извесним тренуцима, као што су например они за време рата. ослања на најнижу политичку аутократију. А дотле ми пијемо и идемо за женама. Да смо за један степен више, ишли бисмо у лов, пецали рибу, флертовали, усавршили кујну, — тада бисмо тек били, барем по мишљењу Бернарда Шо-а, предграђе Европе. У свакоме случају нашим обравованијим слојевима _ недостаје право појимање културе као ни познавање виших политичких и друштвених задатака модерних друштава.

И зато би, већ ради наших нарочитих прилика, критика наше спољне политике морала да буде врло оштра и болна. Нашим старијима као да сасвим недостаје филовофско осећање проблема; а, с друге стране, њихов рад се креће у тако бирократским калупима, да се и одвише јасно види наслеђена леност и жудња за доколицом сладострасних пландовања. ЈБЊуди који немају способности или воље да сами мисле својом главом, тешко могу да то дозволе дру-

428