Nova Evropa

šovinistu: »Ich bin kein Romling, ich bin kein Slav' — Ein deutscher Esel bin ich — Gleich meinen Vitern, sie waren so brav, — So pflanzenwtichsig, so sinnig, — O, welche Wonne, ein Esel zu sein, Ein Enkel von solchen Langohren, — Ich mocht' es von allen Dšchern schrein: — Ich bin als ет Езе! беђогеп« — Код паз, ч поvije doba, Sv. Stelanović proriče kapitalisti-trutu smrt: »Ognjen je duh, i ogromnim požarom on će srušiti do u temelje carstvo zveri, i pobiće do u seme sve što živi od smrti drugih, Zavladaće nauk Duha: da oni večno žive što za druge i u drugima žive... Kraj je onima što uzimaju a ne dajul« Lira M, Crnjanskog zvuči jasnije:

»Slavi i oklopnicima nek umukne poj, Despotic4 svetih nek nestane draž; Gladan i krvav je narod moj,

A sjajna prošlost je laž,.,«

G. Krleža je najdalje išao od svih, i na tom tegotnom putu postao pravim јибозјоуепот. КиШига је, za njeda, bez ikakvih posebnih naslova; srpstvo ili hrvatstvo — stanice su i sredstvo za Jugoslovenstvo, Prsla je čaura staromodne patrijotske sentimentalnosti, i visoko je izrastao naš jugoslovenski div, sa jakim i kristalnim osećanjem narodnog jedinstva, Velim sa osećanjem, a ne tek s razumevanjem čime se Šepure, naročito na zapadu, nacijonalistički skorojevići i uskoci. Do ovog velikog, čisto jugoslovenskog, nacijoпајпоб osećanja G, Krleža je došao samoniklo, pregorev avetsku prošlost u sebi, — bolje nego iko pre njeđa ušao je u suštinu našeg jugoslovenskog problema,

Ali, pošto je izneo svu pustošnu razrivenost povampirenog partikularizma, G, Krleža je ciknuo od bola i — pobegao. On je rešio otkriveni problem za sebe pozitivno, ne tako i za druge. Sloven po poreklu i anarhičan po temperamentu, on ne vidi mogućnost stvaranja širokog nacijonalnog osećanja i kod masa, Njegov Genije u »Hrvatskoj Rapsodiji« konstatuje da je narod bolestan i uzvikuje: »O, gde je Sunčano Zdravlje? Gde je modro praskozorje, kad sam sa klisure nad morem prvi put ugledao jug? O, gde je ono modro praskozorje? Kad sam doveo zdravo, junačko pleme u ovu slavnu zemlju? Kad su beli žreci zapevali himnu Suncu, i kad je narod pod lipama slavio sunčanog Boga? .,. K suncu! K suncul« Sa ovim kliktanjem Genije zbacuje sa lokomolive vozovodju, seda na njegovo mesto i vozu, kojim se voze svi bolesni slojevi hrvatski — ceo narod, daje besnu brzinu, i voz juri kao munja, ništi katedrale, kazališta, akademije, kasarne, palače, dvorove, redakcije, atelijere, urede, crkve, i sve luksuzne hrvatske laži...

: Očigledno, G. Krleža je pristalica onog prvog tipa nacijonalizma, rodjačkog komunizma, i sve bi Jugoslovene vratio u taj Drimitivan stadijum njihove istorije, kad ih nisu delile razne vere, razni pokrajinski poretci, i mnoge »kulture«, Obuzet jednom vrstom patološke gadljivosti na svu ovu dronjavu dreku pokrajinskog spiritualizma, on nihilistički uništava s v e vrednosti sadašnjice i pravi jednu tabula rasa, doduše umetnički i bez premca u tom pogledu. No, na-

442