Nova Evropa

на томе пољу тисућу пута више неголи буржоаски демократе и либерали (кадети), те малобуржоаски демократе (мењшевики и социјални револуцијонари),-за читавих осам месеца. У неколико недеља очистили смо као метлом руско тле од свих поседника и веле"поседника, са свим њиховим традицијама.и остацима. — Ми смо, "даље, свима неруским народима дали њихове сопствене републике "и аутономије. Пре 150 и 250 година обећали су напредне вође разних „револуција народима, да ће човечанство ослободити од средовечних привилегија, од бесправности жена, од државних повластица овој или оној религији (односно од идеје религије уопће), и од угњетавања појединих народности. Обећали, али ненспунили — јер их је у томе ометало »поштовање и неприкосновеност приватног по"седа«. Наша пролетерска револуција није хтела да зна за ту проклету неприкосновеност тог трипут проклетог средовечног реда и тог »светог« приватног поседа. У

Али да бисмо. народима. Русије сачували стечевине буржоаскодемократске револуције, морали смо поћи и даље, и ми смо пошли даље. Питања, буржоаско-демократске револуције ми смо решавали онако мимогред, као један »споредан задатак« нашег главног троле"терско-револуцијонарног социјалистичког рада. Реформе су, тако смо увек говорили, тек споредан задатак револуцијонарне класне борбе. Буржоаско-демократске реформе, — тако смо говорили, па и доказали —, јесу тек један споредан задатак пролетерске, т. ј. социјалистичке револуције. Ова решава, онако успут, и питања прве, и учвршћује резултате њезине. А борба има да одлучи колико ђе она сама још надмашити буржоаско-демократску револуцију. Совјетска владавина показује и доказује посве јасно, како једна револуција расте у другу. Садашњи режим значи демокрацију, у њеној највећој мери, за раднике и сељаке. Она, уједно значи прекид са буржоаским демократизмом, и обележава постанак једног новог, за светску историју важног типа демокрације: пролетерске демокрације, илити диктатуре пролетаријата. :

У нашем раду, ми нити за часак не заборављамо, да смо доживели и много неуспеха, и да смо починили много грешака. А зар би се и могло стварање једног новог, досада непознатог типа државног _ уређења провести без неуспеха и грешака. Ми ћемо, уосталом, у борби на живот и смрт, настојати да поправимо наше неуспехе н грешке, да поправимо примењивање совјетских принципа, који сада, још ни издалека нису савршени. Али се ми притом, и то с пуним правом, поносимо, што смо баш ми тако срећни, да смо започели с изградњом Совјетске Државе, и тиме ударили точетак Новој епохи у светској историји, епохи, која значи владавину једне нове класе, која је у свима капиталистичким земљама подјармљена.

Питање империјалистичких ратова, питање интернацијоналне политике финансијског капитала која сада влада у свету, и која мора неминовно довести до нових империјалистичких ратова, H До још тежег нацијоналног подјармљивања и разбојништава, до угњетаваља малих, заосталих, и слабих народа од стране једне томилице

76