Nova Evropa

Nov a у о ра

Knjiga IV, Broj 4. | 1. februara, 1922

" Шта могу дати Југословени Русима. (Српско-руске мисли једног књилољупца.)

(Господин Ањичков, професор Петроградског Универзитета, који сада предаје упоредну књижевност на београдском универзитету, један је од најпознатијих научних радника и књижевних критичара руских, — писац књига: „Претече и савременици“ — критички чланци о делима страних књижевности —,- „Одломци из естетичке теорије", „Паганство и духовна Русија", „Обредне песме на Западу и у Словена" (дисертација). Он је, са професором Коваљевским и Де-Робертијем, оснивач Руске Школе за високе социјалне науке у Паризу, а предавао је и у Енглеској на Универзитету у Оксфорду. Због својих напредних идеја, седео је двапута по пола године у апсу. Поздрављамо на овоме месту овог угледног руског писца, који је обећао постати сталним сарадником „Нове Европе", и препоручујемо његове чланке нарочитој пажњи наших читалаца.)

Сваком приликом, кад са, Топчидерског Брда силазим у Београд, дуто не могу да скинем поглед са оне велике равнице уједињених земаља, која се простире на северо-источној страни. Шири се, и зове човека, онамо, за Дунав и Саву. Зове и мами. И чини се да је она нов и жељени простор и за нас, за руске професоре, уметнике, музичаре и инжињере. |

Овамо, у Југославију, дошли смо голи. И то несамо у правом, него, што за, мене и јесте важно, и у пренесеном смислу. 70 |

Знање и вештине, то је посао кога смо се латили, и који сразмерно својим силама, и радимо. Али је беда, у томе, што нисмо У стању показати откуда су нам та знања и вештине. Оно што је најдрагоценије, нисмо понели са, собом, и зато смо — голи. Књигу руску немамо! Немамо рођено своје слово науке и вештине. Огромна, производња књига у Русији стала, је, пала је. А о њој, о руској · Књизи, баш и желим саопштити неке мисли, зато што она крије у себи сву тајну гледања у будућност, и зато што је дошао час да, се проговори о њој у средини братског народа. С њом. с руском књиТом, желели бисмо поћи тамо, ка оној равници за Дунавом и Савом, и хтели бисмо стићи и до мора, до самога чаробног Дубровника,

И нека се не мисли да, су то тек маштања, старог једног славјанофила, ваздушасти његови снови. Ради се о сасвим провзајичним, и чак и трговачким замислима. |