Nova Evropa

у Варшави води једна мање шовинистичка политика, тек отада, се наши односи с Пољском стално поправљају. Исто се тако, скоро преконоћ, поправили односи британско-румунски, кад је (у зиму 1919—1920) у спољним пословима Румуније Др. Вајда заменио империјалисту и реакцијонарца, Браћана, (који се, нажалост, сад опет повратио). Но бољи пример од свих других пружа, у том погледу, Чешка, са спољном политиком и општим политичким идеалима, председника Масарика и Дра. Бенеша, који се слажу са горе изложеним идејама, боље него иједан државник на континенту, без изузетка, те који услед тога уживају управо неограничено поверење и признање у Лондону. ;

Масарика цене. као најређу мешавину свих добрих својстава, државничких, — као великог мислиоца, који се је, након живота, проведена, у теоретском учењу, показао способним да, своје теорије приведе и у дело. Јасно се увиђа, да. се он, као конструктиван политичар који се чврсто држи демократске владавине и »чистих« принципа, издиже као торањ изнад својих савременика и суседа. Догод Праг остане на челу Мале Антанте, у Лондону ће се и даље у њену корист вући паралела између њених циљева и њене политике на једној страни, и политике, на другој страни, оне мрачне клике која, __ се искупила око адмирала Хортија, те чини Маџарску турбулентним елементом у Средњој Европи.

да, свакога су јасни узроци Масарикова и Бенешова моралног угледа; али ако бисмо пошли даље, па покушали да, пронађемо, откуда то да они тако слободно раде у својој земљи, тојест да имају релативно тако мало тешкоћа при своме послу политичке конструкције, доћи ћемо наравно убрво до тога, да поредимо међусобом унутарње прилике у трима главним државама које су наследиле Ayстрију. Др. Бенеш се, додуше, још пре кратког времена јавно тужио, да процес такозваног »епЕбзфетгејсћегп« иде много спорије нето што би он желео; а, ја сам и сам био доста дуго у Чешкој Републици, па, могу да замислим који су све разлози његова, незадовољства. Али у часу кад почнемо поређивати Чешку са осталим двема државама, оно што ће нам одмах и највише пасти у очи лежи баш у чињеници, да, је Чешкословачка, била у стању да почне своју нову каријеру као држава пошто се ослободила, највећег дела политичког баласта и дискредитованих клика од пре рата. Ни чешки партијски систем није ни близу идеалан (има ли данас уопће игде на свету идеалног партијског система); али за, све време критичког перијода, уставних и социјалних рефорама, које су дошле за револуцијом, његове су вође чврсто стајале на обрани и радиле у корист маса, стално тражећи народни надвор и праву владу народног представништва. Нажалост, сасвим је противан случај са Југославијом. Ја не смећем с ума да, је било више разлога, и унутрашње и спољне политике, који нису допуштали да први уједињени парламент буде потпуно веран израз народнога осећања. Не узимам дакле у обзир ту чињеницу, која је била неминовна, већ оно што се мимо тога, мора, констатовати: да Југославија несамо што није успела да се отресе

207