Nova Evropa

његове старинске навике политичког фаворитизма, и његова омиљена пракса да се окружује медијокритетима, којима често недостају способности за њихове положаје, и који обично нагињу уском шовинистичком гледању на ствари, још су појачали осећање неповерења, у нама.

Да наведемо неколико примера, и то оне који су најповољнији а не најнеповољнији за. Г. Пашића. Именовање Г. Бошковића, прелставником Орбије у Комисији за Репарације, и још горе, представником Југославије у Савету Амбасадора, не може а да не разочара оне који знају све појединости његових неуспеха. док је био послаником у Лондону. — Даље. Пре дванајст година, Г. Спалајковић изазвао је опште симпатије својим одмереним и храбрим држањем у Фридјунгову процесу, а доцније и својим учешћем у стварању Балканске Лиге. Али сада, на њега се попреко гледа као на фанатична присташу царистичког режима и његових несрећних »задњих мохиканаца« у изгнанству. Његов избор — да он представља, Југославију пред Друштвом Народа, — био је необично лоша инспирација. Његово гледиште, да. је боље да пропадну милијони невиних Руса него да се њиховим спасавањем олакша положај бољшевичкој влади, спада међу оне ствари које се нити праштају нити за6борављају. И нехотице нам ту пада на ум она изрека из Светог Писма: »Боље би било за тога човека, да су му везали млински камен око врата...« Али, наравно, ово је само симптоматично. Што је у истини произвело на Западу кобан утисак, било је његово држање према албанској независности, које је довело до непотребних сукоба и разочарања. -

(У овоме питању, ја лично не замерам у толикој мери београдским занешењацима, јер ми се чини да је Врховни Савет сам крив, што је уопште допустио да се питање о границама, Албаније повлачи, и што могу сасвим лепо да замислим, како може бити непријатно имати за суседе Арнауте. Али све то није довољна, извина за, Београд, који је узео држање сасвим противно ономе што би му могло бити од користи при његовим властитим захтевима у погледу Јадранског Питања. Ако је дакле Британија и тражила енергично сазив Савета Лиге по овом предмету, то се не може сматрати као непријатељско држање према, Југославији, и ја потсећам своје југословенске пријатеље, да. је баш Британија поштопото тражила, па у ствари и израдила, ону ревизију границе у корист Југославије у години 1918, па, онда, да су британска три званична извештаја, на основу личног испитавања — Де Салисов, Темперлејов, и Брајсов — учинили коначно краја црногорском ројалистичком покрету, те да се баш из тих истих разлога наша влада тим више осећала дужном бранити и права, Албаније кад су била угрожена.)

ако би било наводити још многе друге примере — особито из дипломатске службе, где је шпијунажа понекад употребљавана да би паралисала утицај посланика, где су поједини дипломати одстрањивани место да буду унапређени за проналажење великих скандала, где су политичком апостазијом куповани високи дипломатски положаји. Али ја сам, држим, доста рекао у доказ тому да они ме-

210