Nova Evropa

станица. — 18, дечјих установа — 86); 2) установе за, дојенчад и малу децу, и за заштиту матера (домова ва. одојчад — 9, амбуланата, диспансера са саветовалиштима за матере — 4, и обданишта, и забавишта — 9); 8) установе за морално посрнулу децу (поправилишта, — 5); 4) установе за привредно образовање деце (шегртека, дома — 2, дом за домаће газдинство — 1, и дом са пољопривредном сврхом — 1); 5) установе за заштиту ненормалне деце (дома за глухо-неме — 9, дома за слепе — 9, и дома за богаље — 2). Деца теже слабоумна примају се, по споравуму о Министарством Народног Здравља, у болнице за душевне болести, док се не оснују нарочите установе за њих; 6) установе за помоћ болесној и слабуњавој деци (санаторија за скрофулозне — 2, санаторија. за. туберкуловне — 2, болнице за трахоматозне — 2, оште дечје болнице 8, и опоравилишта, — 4).

У овим установама, које задржавају децу на стално боравиште, има, свега 5869 деце. У породицама има. смештене деце, које држава. помаже новчано и одећним потребама непосредно, или посредно преко приватних установа, око 120.000. На равне привредне послове смештено је око 2000 деце. Разне средње и стручне школе походи око 250 деце питомаца. __- .

Сем материјалне и моралне помоћи сиротој и сиромашној деци, указује се правна помоћ у свима случајевима где су њихови интереси угрожени. O

Репатрирање деце, такође је један врло важан посао Државне Заштите Деце. Тога. репатрирања, има две врсте: 1) репатрирање оне деце која су у току рата преведена из оскудних крајева Босне и Херцеговине, Далмације, и Истре, у Хрватску, Славонију, и Војводину; и 2) репатрирање деце која су одведена. од непријатеља, или су се случајно затекла на, непријатељској територији, као и репатрирање деце непријатеља у рату која су се затекла на нашој територији. а

Тако је стање било на крају 1921 године. Сад се посао развија и упућује правцем сређивања, систематизовања и усавршавања, да би се и ова врста. државних послова попела на висину савременог схватања. ši j Дим. Ј. Стојановић.

Dom za napuštenu decu, .

Dečje pitanje u naše doba postalo je nesamo predmet posebnog naučnog ispitivanja, zakonodavstva i državne uprave, nego u isto vreme i jednog znaino pojačanog ljudskog osećanja. Tome su doprinela poglavito moderna shvaćanja · dužnosti „države i društva prema deci, koje postaju sve jasnije i odredjenije na svima. poljima, Pizijologija, higijena, pedagogšika, poznavanje tehničkih i ručnih pogodaba .ekonomskog razvitka, sve te nauke pružile su obilato бта-

236"