Nova Evropa

да, се сетимо оне славне теорије ужина, који, како се сам изразио, дели у многоме уверења наших новијих покољења, и који каже да. је далеко боље када жена, сматра свога мужа некако и за свога добротвора. Овамо свакако спада и спаситељ Разумихин са својом неочешљаном снагом, и када га Р. Р. Раскољников презире, то је све само у пренесеном смислу. — Како дакле онда да се умањи беда ин патња људскога рода на земљи“ Доброчинство извршује један скроз луд човек. А насилно изједначење економских прилика. путем убистава. ставља душу на муке, и одводи свеже и младе снаге на робију. Какве везе у томе погледу има ту уошште живот са некаквим објашњењем и дијалектиком — разапет између два екстрема: с једне стране добродетељ, с друге насиље“ -

Имаде оно »треће«. И ту почиње повест поступног обнављања, човекова, постушног препорода његова, прелада из једног света у други, познанство са новом, досада непотпуно знаном стварношћу. Тај поступни развој могао би лепо послужити као градиво за нову приповетку; али већ у овој имаде зачетака, новога. Свака, је страница. пуна оне силне и велике жеље, да се умањи беда. и патња људског рода, и нема, речи у делу да јој не би служиле. Али се и у личностима »старе приповетке« виде већ јасно контуре душевног препорођења за личности у »новој приповетки«. — Одабирање и рашшчишћавање је већ ту свршено. ПЏијанца су здробиле господске каруце; јектичавка, издише у »блутштурцу«; луда се убија; сирота, тоспођа Пулхерија скончава у бунилу. За нови живот издижу се четири јунака: Соњица и Дуњица, Разумихин, и Р. Р, РаскољниKOB. Зар им је лако било учење за тај велики и страховити испит: Зар то нису већ нови људиг...

JI. Поповић.

O Puškinu,

(Donosimo, u prevodu, iz Dostojevskovih dela, ovaj govor, izrečen na godinu dana pred smrt, On je u nas — gde se sad mmogo spominje ime Dostojevskog, i dosta prevodi iz njegovih spisa — slabo ili nikako zapažen, jako je u njemu sadržama definitivno jedna od njegovih centralnih ideja: o nacijonalizmu u poeziji, i o svečovečanstvu kao krajnjem zaključku svih modernih problema, Držimo da ćemo ovim ujedno dati i najbolju dopunu uz ostale priloge u ovom. broju, te zaokrugliti sliku koju mogu naši čitaoci iz njega dobiti o sjajnom talentu i proročkom geniju velikoga ruskog pisca.) »Puškin je neobična, a može biti i jedinstvena pojava ruskoga

duha« — kazao je Gogolj, Sa svoje strane još dodajem: i proročka, Da, s njim se, za sve nas Ruse, pojavilo nešto neosporno proročko. Puškin dolazi baš u sami početak naše samosvesti — koja se jedva, na čitav vek posle Petrove reforme, krenula u ruskom društvu i dolazak njegov osvetljuje sinom i novom svetlošću tamnu putanju našu.,, Rad velikoga pesnika delim ja na tri perijoda, Početak »Onje gina«, naprimer, po mome mišljenju, spada u prvi perijod,

305