Nova Evropa

прорачуну у обзир. Онда смо саставили следећи предлог за. београдску општину (од којег немам при руди преписа ни концепта, али чије се суштине врло добро сећам), који сам ја лично однео и предао председнику београдске општине (Г. К. Јовановићу). Предлог је тројак: 1) Да, општина, У данашњим приликама, одустане засад од даље израде споменика, а. да задржи оно што је од њега готово (»победника«), у којем случају Мештровић не тражи ништа даље · осим да општина изврши обрачун са чешком фабриком за ливење. (Са већ примљених 20.000 динара, Мештровићу није био плаћен ви боравак у Београду, јер је већи део тога, новца утрошио на издатке око моделирања и транспорта. фигуре). 2) Да општина, ако не зна шта, би с готовом фигуром, остави Мештровићу што је већ свршио, а он да јој врати примљених 20,000 динара. 3) У случају да олштина жели да се сад, у овим приликама настави посао на изради споменика, да заосталих 180.000 динара; плати у еквиваленту прератном у некој западној валути (не сећам се да ли је баш била реч о швајцарским или о француским францима), јер се за 190.000 ланашњих динара не би могло набавити ни један део материјала предвиђена, за. оно што се још има, израдити.

Београдска »Политика«, која, је очигледно црпла податке из »прве руке«, те свакако имала увида и у писану понуду Мештровићеву, изоставила, је оба прва, предлога, и задржала се само на трећем, који је карикирала. Јер нико тек није могао тражити од Мештровића, па ни »патријотска« »Политика«, да он плати материјал по данашњој цени а њему да се плати по прератној погодби. То, уосталом, не би било ни могућно, будући да Мештровић не располаже капиталом у ту сврху, већ живи од своје зараде, а зарађује насушни хлеб доиста »у зноју лица свог«. То зна сваки ко зна Мештровића и његов рад. И зна још више. Далеко од тога да вуче користи од једне општине, Мештровић је давао држави — прво српској, па онда југословенској — и онда кад сам није ништа зарађивао. Не мислим ту на оно што је давао и дао морално, него материјално, У готову. Сви они споменици, које је он извајао, у камену и бронзи, што иду под именом поклона наше државе другим државама и народима, и који данас красе неке од највећих музеја и галерија у Европи, платио је Мештровић сам, несамо својим трудом него и својим новцем. Постоје рачуни чак и о трошковима. транспорта, и о путним трошковима пратилаца и говорника који су у име наше државе предавали Мештровићеве радове — о Мештровићеву трошку.

Ми смо увек били мишљења, да је београдска, »Политика« лоше инспирисан лист у своде -патњијотским експекторацијама M распоа И озбелввике на а · Али да ће овако несмотрено и незграпно »забости трн у: злраву Вору«, и с толико оскудице укуса пљунути на, оно што је. ) еви треба да чувамо, особито у ове мрачне JI CHINE 4 26 јни од ње не бисмо никако надали. Крупна је реж а гласно је изрећи у овом « бог да рука ономе који је QH

М. Ћурчин.