Nova Evropa

_ Џгајџдап је розао ртани Хепи 1 пјеп гад уап Кисе, Мазе је п1šljenje da ona treba da se vrati kući, odmah i neminovno, Naročito. majke, One nemaju ni prečega ni važnijega posla od negovanja i vaspitanja dece, i od svake vrste rada i razgovora sa njima. Tu su potrebne, tu su dužne, tu su velike i svoje, Po onom starom receptu: svaki na svoje mesto, Jer, pop-mehandžija, glumac-sarai, učitelj gajdaš, i žena-državnik, to je kino, to nije život,

U ovim, i sličnim mislima o porodici i ženi, pada mi na pamet ona Čika-Jovina poznata pesma: »Bildun g«'), pa onda odmah ona. druga, opet njegova, »Andjeo i djavo kod kolevke«, Pa onda, odnekud, Ivo Vojnović, Otkud on? Ali dosećam se: »La z arovo Vaskrsenje«, govor mrtvih stvari. Zamagljeno i u tamž prividja mi se jedna današnja kuća, sama, ostavljena, napuštena sa svim stvarima u njoj, One, stvari, dižu se, i revoltno pitaju i traže, govore Vojnovićevim jezikom: gde su, gde su? Kao odgovor tiktačestari sat: uan=-step, tu-step, foks-troti, tamo-=su —v tamo=su,

~“ =

Živeći u porodici, i za nju, imam samo njoj da zahvalim za sve: lepo i dobro u životu, Od nje, iz nje, i kroz nju, postala sam nešto, ličnost u društvu. Službom njoj, i bdijući da se mehanizam njena života vazda kreće, nezastajući ni za trenutak, osećala зат да роmažem kretanje i onog velikog točka života u društvu i državi, Gor= dost, možebiti i od uobraženog uspeha, gonila me je uvek dalje, sve za istu stvar, u istom pravcu, ka istoj meti, Stremeći [ој тен, роstala sam fanatik svoje vrste. Ne manji, iako besumnje lošiji, od ve= likih fanatika naučnika, umetnika i vojskovodja, Podredjenost posla, i uski krug njegov, nisu me bunili, Fanatizam ka cilju bio je i jesteonaj Cvijića, Meštrovića, i Mišića,

Sa takvim shvatanjem porodice, i značaja žene u njoj, ozbiljno sam zabrinuta za nju. Ona propada, to je jasno, ali nad njenom pro= pašću krše ruke zasad i grče se od bola samo pobornici njeni, Oni, koji su je održavali, živeli za nju, stvorili jednu zasebnu kulturu wu njoj, i za nju. Propast jedne uže kulture povlači i onu opštu, I meni

*J} Dušanova dva potomka Još cum abšid on je Jedan Devetnajsti slave vek, Odmauk'o pastorel Sede mladi kod klavira — »Vi ste kinstler, her von **|« Ona »nobl« a оп »Бев«. »Ljubim ruku, madmazel|« »Cum entcikn! al' još samo Dušanova dva potomka Jedan valcer, že vu pril« Devetnajsti slave vek, O, slušajte, kako j' getlih : Shvatili su duh vremena Ovaj novi potpuri! Ona ј' »лобј« а оп »ћек«. On šteherom takt чдагка Smej'o sam se, da ne plačem O svoj lančić, o bižu, Gledajući ovaj Jad, (To bi rifom bolje išlo, Gledajući ** sokak, Šteta što mu nije tu,) Gledajući Novi Sad,

66