Nova Evropa

"добро, али зар то мауколико може ослабити оне универзалне задатке европске културе које јој одређују њени хришћански идеали; Заиста не! Нека нема никаквих објективних критерија за висину европске културе, али за творачки напор, за културтрегерски месијанизам Европе, то није ни потребно, јер се патос тог месијанизма храни идеалима а не фактичним стањем културе.

Пођимо још даље за Трубецким. Он доказује, онда, врло одлучно, да приступање неевропских народа европској култури није добро, него зло, и да се зато упорно и одлучно треба борити противу сваке европејизације. Докази за ту тезу, са великом одтоворношћу скопчану, изводе се са врло јаким уверењем, али сви базирају на двосмислености, коју није тешко открити. Оцртавајући процес европејизације, Трубецкој истиче да се паралелно са тим процесом народ удаљује од свега свога самосталног и оригиналног и нацијоналног, да се учи презирати све то, да губи патријотизам. У заштиту те тезе заиста је лако навести много факата; али, баш историја руске интелигенције, боље од свега, сведочи колико је такво доказивање двосмислено. Ко би могао прекорети онакве западњаке какви су били Бјељински, Херцен, Гургењев, да су се. удаљили од нацијоналних задатака Русије, да су презрели Русију, да им је недостајало патријотизма 2 Да, бивало је код нас и „руских дечака“, како их назива Достојевски, који су заиста презирали Русију, и одрицали је се —- али колико је таквих било; А зар није имао право Достојевски, велики радник на руској култури, «ад је Европу називао „другом отаџбином“; зар није имао право -Хомјаков, када је поетски поздрављао Европу као „земљу светих чудеса" 2 Љубав према европској цивилизацији у руској души, то је један од најлепших и најдубљих њених покрета, Кад Иван

арамазов говори своје знамените речи; „Хоћу у Европу да одем... _А знам да идем на гробље, али на нај- најдраже гробље! Драги "покојници леже тамо, сваки камен говори о тако врелом минулом животу, о тако страсној вери у свој подвиг, у своју борбу, и науку, и истину, да ћу, знам унапред, пасти на земљу, и целивати то камење, и плакати над њим" — зар са Иваном не говори те речи и цела Русија 7 |

Досада се још нико код нас није одрицао Европе, и није сматрао као зло прилажење европској култури. Код нас су се, напротив, смејали, и с правом, ропском приклањању глава пред Западом, Али ропско клањање је једно, а прилажење култури је друго.

У смислу борбе с европском културом, Грубецкој сматра необично важним „преокрет у психологији интелигенције не-романогерманских народа“, а суштина тог преокрета, који треба да се спроведе, по његовим речима, „с немилостивим радикализмом“, у томе је, што би људима дошла до свести релативност добара те европске цивилизације која се раније чинила безусловнима. Но да ли би такав „преокрет“ помогао7 Руска интелигенција се, може се рећи, с религијозним одушевљењем предавала усвајању западне културе, и то јој није сметало да остане дубоко нацијонална; а ако би пошло за руком литнити тај процес у руској души његова