Nova Evropa

Velesajmovi u Ceškoslovačkoj Republici, Praški velesajmovi uzoraka,

Misao da se u Pragu, kao metropoli Republike i važnom mestu evropskog saobraćaja, na raskršću željezničkih pruga i vodenih puteva koji spajaju zapad i sever sa jugom i istokom, upriliči sajam uzoraka, oživotvorio je pritisak bogate češkoslovačke industrije, koja obuhvata punih 80% celokupne negdašnje austro-ugarske industrije. Otvaranje praških velesajmova bio je prvi korak ka gospodarskoj nezavisnosti posle stečene političke slobode, i dokazalo je ujedno energiju mlade republike, koja je shvatila svoj ceniralni položaj u Evropi, te se svom snagom bacila nato da podigne svoj izvoz, o kojemu ovisi blagostanje širokih slojeva naroda,

Prvi jesenski veliki sajam otvoren je bio dne 12, a zaključen 28, rujna 1920, Interes u zemlji i u inostranstvu bio je velik, tako da se od 2700 prijavljenih izlagača 800 prijava radi pomanjkanja izložbenog prostora moralo odbiti. Na prostoru od 19,340 m? izlagalo je 1935 tvrfiki, medju kojima 38 iz Nemačke, 24 iz Austrije, O iz Ame_ rike, 8 francuskih, 7 engleskih, po 2 iz Belgije, Italije, i Švedske, po jedna iz Holandije, Švajcarske, i Poljske. Velesajam je posetilo 260.000 osoba, i promet na praškom električnom framveju povećao se je za vreme sajma sa 923.000. Promet na sajamskoj burzi dosegnuo je svote do 180,565.000 Kč., a sveukupni promet na sajmu svotu od 1,253,129,150.— Kč,

Drugi je sajam priredjen 28, veljače (do 8, ožujka) 1921, Pomanjkanje izložbenih prostora bilo je krivo da i kod ovog sajma nije bilo moguće udovoljiti svim prijavama izlagača, Sveukupni broj onih koji su mogli dobiti mesta bio je 2543, od kojih 134 inostranac, S pogledom na kratko trajanje ovog sajma {9 dana), rezultat je bio vrlo povoljan, o čemu najbolje svedoči postignuti promet od Kč 596,175.940, Medjutim, dok je na prvom sajmu tekstilna industrija dominirala {sa prometom od 412 milijona češkosl, kruna), pokazuje na ovom sajmu najveći obrt odeljak životnih namirnica [sa promcitoin od preko 224 milijona češkosl, kruna). Najviše zaključaka postignuto je sa Jugoslavijom i Bugarskom, O broju розе аса оуоба зајта гаје tačni podaci, Stanarinski odbor sajamski dodelio je bio stanove 20.512 osobama, a sajamskih legitimacija izdato je na 100.000.

Treći sajam bio je otvoren od 1. do 8, rujna 1921. Produbena i usavršena unutarnja organizacija, kao i celishodna propaganda, doprinele su mnogo uspehu ovog sajma, i osigurali su mu časno mesto medju svetskim poduzećima ove vrste.

Teložba uzoraka zauzela je ovaj put prostor od 22.248 m”, Najbrojnije zastupljena bila je industrija kovinska (sa 507 izlagača), onda tekstilna (281), životnih namirnica (184), itd. Od inostranih zemalja zastupane su bile, osim spomenutih na prvom sajmu, i Alžir, Jugoslavija, Španjolska, i Danska, U trgovačkom pogledu uspeo je cvaj sajam vanredno lepo, i celokupni promet premašio je svotu od i mi-

· 106