Nova Evropa

obali otvorenu stalnu izložbu uzoraka, u kojoj su jugoslovenski interesenti dobili jednu stanicu na besplatnu upotrebu, ) Orijentalni Sajam u Bratislavi iđraće naročito važnu ulogu dok bratislavska luka bude izdradjena i dunavski promet oživljen, Onda će postati Bratislava medjunarodnom irgovačkom centralom, i me“stom sastanaka osobito balkanskih trgovaca, koji će ovde naći nesamo dobro vrelo za kupovinu već i dobro tržište za svoju robu. Sledeći Orijentalni Sajam održavaće se od 9, do 16, srpnja 1922.

Medjunarodni sajam uzoraka u Libercu.

Velika tekstilna industrija Češkoslovačke Republike zastupljena je osobito u severnom delu Češke, poimence u samom Libercu, Liberec je staro tržište poglavito suknene robe, poznato u celom svetu, Nije dakle čado da je baš u ovom gradu otvoren medjunarodni sajam uzoraka, koji je specijaliziran za robu tekstilnu, ali su zastupljene osim toga i sve ostale struke češkoslovačke industrije, Sajam je bio otvoren u 1920 godini, i održava se jedanput godišnje s jeseni, pre praškog velikog sajma, Prvi sajam imao je vrlo lep uspeh, o čemu svedoči sveukupni promet od 750 milijona češkoslovačkih kruna, Ovaj sajam pruža lep pregled najznamenitije eksportne industrije Češkoslovačke Republike,

Sledeći, treći, medjunarodni sajam održavaće se od 12. do 20. kolovoza 1922 godine.

Adolf Haičman,. trgovinski refereni češkoslovačkog konzulata u Zagrebu,

Велесајмови у Пољској.

Пре Светскога Рата није било пољске државе. Али је еко_ номски живот и по расцепканим пољским земљама имао разних особина по којима се разликовао и од економског живота Русије, на једној, и Немачке те Аустрије на другој страни, Нећемо се овде упуштати у испитивање ових особина, него ћемо само, констатујући ову заједницу економског живота у пољским земљама, одмах истаћи, да се на целом пољском економском подручју у времену непосредно пре Рата велики сајмови нису одржавали, Било је додуше и у Пољској трговачких и економских пословних састанака. Тако су, два пута сваке године, долазили у Лодз из најудаљенијих крајева Русије, из Сибирије и Туркестана, трговци да набављају или наруче велике количине текстилне робе. И у Кијеву (који не спада у пољско подручје) одржавали се сваке године т. зв, „kontrakty kijowskie", rne ce perynmmcaBaO TOTOBO uHTaB IpoMeT шећерне индустрије, развијене у Пољској но која се иу Украјини налазила претежно у пољским рукама. Него сви ти састанци нису имали карактер сајмова, јер се на њима трговало било бурзовном робом, за коју нема потребе дасе излаже, било робом коју су трговци гледали у самим

108

из