Nova Evropa

О сајмовима, с економског гледишта.

Велики свјетски сајмови дијете су Средњег Вијека. Порастом бродарства, многи продукти Оријента постали су у већим количинама приступачни и народима Средње и Сјеверне Европе, а Европа је опет продукте свога обрта могла сада да на даље распачава, С открићем Америке, ис успоставом неке ма ипримитивне везе, саобраћај се је наравно још јаче развио, иако је читав промет, а особито онај копнени, био још увијек тако примитиван да се није могло ни помишљати на редовну трговину у данашњем смислу. Морала су се наћи нека мјеста, гдје би се привредни свијет састајао, те гдје би слиједила измјена разних продуката, Наравно да се ту радило само о специјалним продуктима, поглавито о колонијалној роби, Главни земаљски продукти, поименце жито, било је предметом трговине тада још једино између градова и околних села. Особито су неке луке и неки градови централне Европе, који су лежали на раскршћима главних друмова и пролаза, мало по мало постали средиштима за трговину колонијалне и друге робе сајмова, Многе управе такових градова, и многи кнезови-господари,

настојали су из све снаге да би привукли и концентрисали што.

више промета на својим сајмовима, те су тога ради сви продукти који би долазили на сајам плаћали далеко нижу царину него иначе, а и са осталим пристојбама бивало је слично,

Ипак је, наравно, разлика међу сајмовима бивала велика, Док су неки имали интернацијоналан значај, јер се на њима концентрисавали продукти из свих крајева свијета, идолазили трговци разних народа и држава, другима није успјевало да се дигну много над локални значај, Главна је карактеристика сајмова била, да је на њих довожена сва она роба која је одређена за продају. Па како је ту бивао на окупу знатан број трговаца, то је ту обично концентрисавана огромна количина уопће расположиве робе, Са друге стране, ту су се налазили сви они који су за развијање своје трговине потребовали извјесне артикле, Тако су ти сајмови имали као главну економску функцију, да усредсреде на једно мјесто добар дио понуде и потражње, те у исто доба и регулирају или нивелирају цијене роби. Постављени један поред другога, а имајући пред собом све купце, продавци очевидно нијесу могли за једну те исту робу захтјевати разне цијене, Оне су се ту одређивале такорећи саме, скоро аутоматски, као омјер снаге потражбе и понуде. У том, што је сва роба која се продавала ефективно и долазила на сајам, разликује се један овакав велесајам од једне берзе, на којој се већином тргује по такозваним „стандард“ узорцима. Наравно да су се на великим сајмовима састајали само трговци, и то велетрговци јер мали трговци, а поготово конзументи, нису имали шта тражити на оваковим великим сајмовима. За мале трговце и купце на мало постојали су одувијек сајмови и пијаце какве сви још знамо и налазимо по нашим градовима.

У Средњем Вијеку било је читав низ градова у којима су се одржавали велики сајмови, У ХШ вијеку, напримјер, имали су првен-

111