Nova Evropa

# от, Којрогјег је bivao samostalan trgovački poduzetnik, koji je nezavisno od štampara ulagao svoj kapital u robu i sam nosio sav rizik, Kalendarska sezona pada u kasnu jesen — u vrijeme kad je ljetina obrana, kad su hambari i podrumi puni, a svijet se sprema na . zimovanje, U to bi doba i kalendari bivali doštampani, pa bi kolporter {u hrvatskim stranama čini se ponajviše Slovenac-Kranjac} došao, prekupio od štampara ili knjigovešca svu zalihu, ili barem veliku čest, gotovih kalendara, strpao je u svoju torbu, uzeo štap u ruke i dao se na putovanje, Do Božića je posao morao biti svršen. Poslije Nove Godine malo se prodaje kalendar4, Idući od sela do sela ,od varošice do varošice, kolporter bi zalazio u »pismene« kuće, u trgovine, u krčme, 1 nudjao svoju robu na prodaju, Za plaću je bilo lako, Cijena nije bila visoka, a kolporter baš i nije tražio gotovih novaca, On bi svoje kalendare davao i za drugu robu, Tu za sirac, kobasicu ili komad suhoga mesa, tamo za nekoliko glavica luka, za nekoliko klipova kukuruza, za čuturicu vina, za hljebac kruha, i t. d. Čini se, pače, da mu je plata u naravi uopće bila milija od gotove pare, Svakojako je bila unosnija, U jednom je starom zagrebačkom kalendaru prikazano putovanje takva kolportera, i tu se tačno nabraja, što će u kojem selu dobiti za svoje kalendare, O gotovu novcu nema mnogo pomena, Samo kad stiže i krajiška mjesta, nada se prodavač od »soldatov« dobiti svijetle »groše«, Pa tko je od našeg seljačkofa svijeta u ono vrijeme i imao novaca u kući? Novaca je bilo samo na vašaru, kad se prodavala domaća roba — ali taj se je novac odmah i potrošio,

Tako su kalendari zalazili u puk i bili veza koja je selo vezivala s literarnim centrima, i s izvanjim svijetom uopće. Seljaku i malom varošaninu bio je kalendar unekoliko ono što su mu danas novine. Koje sreće, da su to izdavači kalendara za vremena razabirali! Kalendar je mogao biti moćno sredstvo za širenje opće prosvjete, Da je u pisaca naših kalendara vazda bilo boljega shvatanja za važnost toga našeg jedinoga perijodičnoga tiskopisa u ranija vremena, bio bi danas različnim ustanovama »narodnog prosvjećivanja« kudikamo olakšan posao, 7

VIL Dubak,

Beleške,

Ljubljanski veliki sajam,

Prvi velesajam u modernom smislu u Jugoslaviji održan je u Ljubljani, pred jesen prošle godine, 1921, On je bio pretežno slovenački, budući da su od 455 izlagača 386 (dakle 85%") bili Slovenci, O ovome sajmu donela je »Nova Evropa« izveštaj G, 1. Belina, u broju od 1, oktobra 1921 (III, 185—189),

Organizacija Zagrebačkog Zbora,

| Društvo Zagrebački Zbor postoji već 13 godina, Izložbe, Које je on priredjivao pre Svetskoga Rata (zemaljskih proizvoda i indu-

127