Nova Evropa

Чланови те обитељи нису, према теорији асимилације, пригодом сваког пресељења, мењали народност, те постајали наизменце Мамари, Немци, Фрацузи, ит,д., већ су остали оно што су били кроз тисућу година, Жидови, И с помоћу потомка те земунске фамилије ускрисили су своје никад заборављено жидовство сви

ови словенских земаља, уколико нису били Немци и Маџари „мојсијеве вере", кроз Херцла су мало те не сви Жидови целога света народно освештени. У Немачкој и Маџарској то освештавање иде додуше веома полако, премда ужасна мржња аутохтона доста јасно доказује тим Мојсијевцима да Немци и Маџари зазиру од асимилације непозваних и наринутих им надри-сународњака.

Кад су се,концем 18, и 19, века, доселили у Хрватску и Славонију Израјилчани из немачких и маџарских крајева, била је чудна ситуација: велики део задржао је „маџарску“ или „немачку“ народност, док су се неки, особито у другој генерацији, назвали „Хрватима. мојсијеве вере". Типичан је случај загребачког књижара. Леополда Хартмана, Године 1848, написао је он у Великој Кањижи књигу, да Израјилчанин мора бити Маџар, и таквим сеи сам приказивао; а двадесет година касније, у Загребу, превео је исту књигу на хрватски, само с исправком, да Израјилчанин мора бити добар Хрват !

Године 1904 објавио сам ја, у првом штампаном извештају „друштва Жидова академичара из југословенских земаља Ваг Споге, у Бечу" (основаног 1902), чланак о „Жидовима и патријотизму“, и упозорио, да од 20.216 Жидова у Хрватској признају својим материнским језиком њих 17,190 — хрватски, 8,141 — немачки, и 4,246 — маџарски, Улагали смо протест против тога „да Зидови у ту словенску земљу уносе туђу реч“, маџарску и немачку, те смо као свој идеал поставили, да сви мојсијевци буду људи жидовске народности, који живе у хрватскоме народу и с њиме,и који, додуше, гаје и језик својих отаца, хебрејски језик, али у саобраћају се једино служе хрваштином, исто као и Жидови у Босни, Србији, и Бугарској, „Онда не би био могућ случај, да је Жидов, који је пре три године дошао из Угарске, данас већ израелитски Хрват, него би сви остали, као они Жидови у Босни, Далмацији, и у Земуну, кроз векове Жидови, по вери, по племену, по народности, иако уза све то добри хрватски држављани и хрватски домољуби",

Народ не пропада. Дижу се словенски народи иза столетног сна, из ропства и прогона; па се освешћује и наше жидовство, Не тражимо водства у народу, као што га је кроз деценије имао покрштени асимилант Др. Јосиф Франк; хоћемо тек, заједно са свом браћом друге вере, друге народности и племена, са Србохрватима и Словенцима, да сарађујемо на процвату и добробити наше заједничке отаџбине, Само немојте тражити, да се одричемо наше жидовске народности, јер и ми смо је чували кроз тисуће година као и ви своју, па је ни ми не можемо сваком генерацијом ме-

279