Nova Evropa

„Ето тако смо ми Жидови једини народ на свијету који, у исти мах док себе негирамо, кушамо рационалистички доказивати своје право на опстанак! Другим је народима достатна чињеница њихова опстанка, а сувишно свако доказивање нацијске индивидуалности, Ми са свих страна скупљамо „доказе“, а у исти мах нећемо да нас се сматра засебном индивидуалности, ·

III

Зацијело и чињеница, да историјски постојимо преко 3000 година, није још доказ за немогућност асимилације, за „вјечност Израела", Али чињеница, да жидовство није пропало, па чак ни бројчано опадало, поред свих прогона, покоља, и паљења, поред присилних и драговољних крштења и поред мјешовитих бракова, поред бескућништва и несташице политички организоване заједнице, јест један доказ виталности, коме поуздано нема премца у историји човјечанства. Можда је баш неовисност о спољашној форми, о засебном територију и засебној држави, јачала унутрашње, иманентне стичке и психичке вриједности у њему у толикој мјери, да се очувала посебност жидовства, иначе толико погубна зањ у страној околини. А ту посебност замјећује нежидовски свијет, коликогод се жидовство на западу напрезало да је забашури. Само површно филосемитство, које себи није узело труда да проникне у суштину ствари, могло је рацијоналистички да не види те посебности, Али не треба бити антисемита, да се та посебност запази, — та страност,

то „туђинство", како га зове реакцијонарни нацијонализам у непријатељском смислу те ријечи,

Простор овога листа не допушта, да се проблем размотри у танчине, и да се зађе у његове дубине, Зато ће достајати, ако се овдје ограничимо нато, да наведемо да су уз антисемите попут Рихарда Вагнера, Чамберлена, и ортодоксног Достојевскога, ту засебност запажали и људи Жидовима склони, попут Максима Горкога, Виљема Ферера, Сомбарта, Кена (Cain), Ватсона, Масарика, Бенеша, и других, Чак и Биконсфилд (Веасопзћеја, а Татаен), премда и сам покрштен, свјесно је наглашавао своје жидовство, Сомбарт и.данас у Жидовима види „пустињски народ“, а Фереро, и у генијалним Жидовима, који су потпуни Европејци у најбољем смислу ријечи (као у Марксу, Брандесу, Нордау-у, и Хајнеу) запажа типски жидовске осебине, Не пита се ту, јесу ли они исправно запажали, и јесу ли баш оне осебине које су они изнијели као жидовске значајке доиста такове; одлучно је, да се психолошкоме гледању (о физи олошко-разноме говори се у другоме чланку, нап. уред, намеће та жидовска посебност, та „страност“", која их битно разликује, поред све истоветности културе, од средине у којој живе, Она је зацијело, прије свега, емоцијоне природе, Поред флуктуације знаности и културе, поред узајамнога утицаја култура једне на другу, тешко би било рацијоналистички конструјисати посебност разних нацијских култура. Оно што их диферендира, углавном, емоцијоналне је природе, чије се особине у њима

287.