Nova Evropa

prihvatili smo narodni jezik, koji poznajemo iz samog života; te je tako slovačkome postala zadaća, da spaja razne staleže, da predobije koliko je moguće više i onaj stalež koji nas je predstavljao, da bismo stali čvrsto na domaće tle, tako da nas ne bi niko mogao optuživati radi nepatrijotskog mišljenja, ako ne i radi čega još goreg, A. na otrgnuće, doista, nikad nismo ni pomišljali,..« Ova izjava baca jače svetlo na motive razdruženja negoli dve sveske njegovih knjiga, što ih je izdao godine 1846 da bi obrazložio svoje držanje i svoje preduzeće, Štur je visoko cenio Lava Tuna, koji je (1842—1843) oglasio prve pokušaje austroslavizma; ali mu je izgledalo, da na toj neizradjenoj osnovi neće biti mošuće, s obzirom na madžarizaciju, ujediniti slovenska plemena, — U sedamdesefim godinama, Gumplovic je ozbiljno posumnjao u budućnost Slovaka, iz razloga što Slovaci, u doba dok je plemstvo bilo nosiocem narodno-političke ideje i strukture, nisu imali narodnog plemstva, pa se tako nije ni izvršila njihova organizacija kao naroda, Isti je osećaj imao, u četrdesetim godinama, Ljudevit Štur, On se mislio osloniti na malo plemstvo, koje još tada nije bilo posvema pomadžareno; u svojim političkim preduzećima išao je on rame uz rame s onim njegovim predstavnicima koji su još osećali slovački, ili bar koji nisu već osećali madžarski, S ostacima još nepomadžarenog plemstva na čelu hteo je on stvoriti, u okviru Ugarske Države, slovačku narodnu individualnost, i u toj

koncepciji treba tražiti pravi motiv za razdruženje sa češkoslovačkom misli, i

Kritičari i protivnici Šturovi našli su se, odmah nakon godine 1846, u dvama pravcima, Jan Kolar tražio je da se ostane bezuslovno u pravcu narodno-kulturnom; ali je razvoj dogadjaja bio jači od Kolara, Slovački se i jezično i narodno-kulturno odomaćilo bilo i održalo prema osnovi koju je (ua bitnim crtama još 1846) protivu Štura polemički branio Mihajlo Miloslav Hodža,

Mihajlo Hodža, nazvan »slovačkim Gelertom«, bio je religijozan pesnik toplog osećanja i pozitivno-hrišćanskog naziranja; ali baš duboka hrišćanska etika oslobodila 6a je od formalizma, a humanističko

shvatanje religije približilo ga Kolaru i Kuzmaniju, »Pravi je Slovak.

i pravi čovek« — govorio je on; ili: »slobodni duh nema druge obaveze do u samome sebi«, Sa Šturom se je sukobio naročito u odlučnom tada pitanju, u nazoru na plemstvo i njeđov zadatak u duhovnom životu naroda. U doba revolucijonarno, a naročito predrevolucijonarno, na ugarskom saboru {godine 1847 i 1848), u polemici s Ljudevitom Košutom, ustao je i Štur protivu plemićskih privilegija, i zagovarao ukinuće kmetstva; ali je Hodža išao dalje i odbacivao načelno i bezuslovno plemstvo kao vodeći faktor u narodnome organizmu, Svojim pristajanjem uz humanizam i demokratizam, on je bio i nehotice predstavnikom češkoslovačke moralne ideje; dok u stvari, bar s formalne strane, deli ga od Štara, što se pogleda na češkoslovački tiče, ćeo jedan svet, Hodža je za slovački zato što on u njemu gleda prvi jezični pojav naše zajedničke kulture i istorije, i on traži zanj prvenstvo po starini u oblasti cele češkoslovačke prosvete, Njegov je od-

19