Nova Evropa

que des douanes communes..,.,.« (» To što smo zajedno trpeli, radovali se, i nadali se, vredi više nego da smo imali zajedničke carinarnice ,,.«) Mučenik-plemić Jesenski, iz Gornjeg Jesena, poginuvši na gubilištu u odlučnom boju za Jednu ideju našeg naroda, zajedno sa češkom gospodom, postao je neumrlim simvolom jednog češkoslovačkog itrpljenja, jednog češkoslovačkogš nadanja, i jedne češkoslovačke volje, Ko bi sumnjao o tom da su Čehoslovaci Šafaržik i Kolar bili dobrim predstavnicima i onih vrednosti koje su tinjale ua slovačkom narodu? Mihajlo Hodža, Štefan Mojses, Andrej Radlinski, Franko Sasinek, Jozef Hurban, Andrej Sladkovic, stvorili su samostalnu slovačku kulturu; politički su se neki od njih kretali sasvim u domaćoj ideologiji i psihologiji, — ali konačnim njihovim ciljem, možda i protiv njihove volje, bilo je uvek češkoslovačko kulturno jedinstvo, Ljudevit Štur pošao je u političkoj logici sve do razdruživanja; ali kad je poveo češke i slovačke dobrovoljce na Mijavu, propovedao im je češkoslovačko bratstvo, i kad je došao u borbi za narodne ideale u Prag, rekao je: »nikad nismo mislili na otrgnuće«, U ovim pojavama, do kojih je dolazilo često možda i nesvesno kod predstavnika slovačkih u toku cele borbe i svih nastojanja, imademo istoriski dokumenat, da je Slovak, i kad je sav utonuo u svome partikularizmu, u svom kulturnom radu uvek bio, i da će biti, sastavnim delom, kako Renan kaže, jedne duše, jednog duhovnog principa, onoga što znači jedinstvenu češkoslovačku kulturu,

Budući da je nestalo onih moćnih faktora koji su narušivali sklad našeg jedinstva u prošlosti, to je zadaća našeg pokolenja, koje ima da stvori novu državnu organizaciju, da upozna i odstrani baštinjene psihološke smetnje, kolikogod može i gdegod se one pojave, Dalnja je zadaća našeg velikog obračuna s prošlošću, da odgojem i ljubavlju primimo i one koji se nalaze u zabludi, jer je naša država nastala na ruševinama nedavnog modernog ropstva duhovnog i socijalnog, te neće da bude jednostavnom tvorevinom bez moralnog sadržaja nego dobrovoljnim sredstvom za ostvarenje ideala čovečnosti. Slovačka je kao neki rekonvalescent nakon duge bolesti, ali u suštini zdrav organizam, koji pribire svoje velike snage, Slovačka se pokazala vrednom da se za nju uloži trud, jer su njeni predstavnici, unatoč svih unutarnjih i vanjskih neprilika, priznavali češkoslovačko jedinstvo i onda kada je njegov duh prolazno i u samoj Češkoj bio pao; a taj razlog osnovkom je istini, da naša država, u svojoj celini, nije nastala veštačkim načinom, ili slučajno, već kao logična posledica naše istorije, kao državopravni izraz kolektivne volje našeg naroda, koju smo očitovali i pod tudjim suverenitetom ftečajem čitavih stoleća.

M. Hodža.

22