Nova Evropa

Место политичког и економског прегледа,

_ КРИЗА »РЕАЏУСТИРАЊА« У СЈЕДИЊЕНИМ ДРЖАВАМА.

Друштвено-господарска криза кроз кеју у овај час пролазе Сједињене Државе најзамашнија је, ни можда најопаснија, у читавој њиховој повјести. Вријеме у којем св она збива службено се назива »регод of readjustement« — »доба сређивања«, што значи: да је у господарскодруштвеном животу изненада настало једно нередовито, ненриродно стање, из којега се треба повратити ка редовитом стању, које се укратко назива »потта!су«.

Готово је непотребно рећи, да је ову данашњу друштвено-тосподарсоку збрку на читавом свијету проузрочио Свјетски Рат својим предугим трајањем и улошком големих напора. Силом неумољивих околности, господарско поремећење ишло је током рата у два опречна правца: У Европи, прекомјерним испрпљивањем пи уништавањем; у Америци, прекомјерним просперитетом. Или, да би нам слика била јаснија, рецимо то овако: са тачке редовног стања, Европа се удаљавала падајући наниже, а Америка дижући се навише. Да се и једна и друга поврате ка нормалном стању, Европа треба да се пење, Америка да се спушта.

И један и други посао врло је мучан, и опасан; а у садашњем отадију тим мучнији и опаснији, што су и Америка и Европа пропустиле прави час — онај непосредно након примирја — у којем је требало свом снагом и свом мудрошћу започети, и без колебања наставити у правцу нормалности. Зато што се то и тако није урадило, данас изгледа да је повратак у нормалност на једној страни физички, а на другој пеихолошки, готово немогућ.

Одмах након рата, Еврона се имала посветити својој господарској обнови; а она се, напротив, посветила цела политичким и милитаристичким надметањима, при чему се господареско њено стање све даље срозавало и поремећивало, те дошло у такав стадиј да сви покушаји у правцу сређења и васпостављања онога што је било остају бесплодни.

Кад смо учинили ову нужну констатацију, да би нам питање о коме. говоримо било јасније, повратимо се опет Америци.

Нама се чини, да је повраћање ка нормалном стању у Америци везано још за веће опасности него ли и оно у Европи. О том ће бити увјерен сваки проучавалац друштвено-економеких питања који помним оком прати оно што се у овај час догађа у Оједињеним Државама, и који води рачуна о људској природи, најважнијем фактору у процесу »реамустирањак. Кад сила рата намеће човјеку — или народима — оскудицу, ови се тој оскудици, тешко и болно, али ипак ћутке подвргавају, јер је сила рата јача од свега. Али кад један народ дође у изванредно добростање — од најскромнијег радника до највећег милијунара — и у томе се добростању уживи толики низ година, да оно постане новим и редовитим његовим животом, какова би онда сила могла да га поврати у првашње и горе стање Томе се процесу опире свако, и милијунар и радник.

60