Nova Evropa

-Наш задатак,

Пошто смо образовањем народне државе доживели испуњење двају највиших народних идеала, т. ј. ослобођења и уједињења народа, сад треба да овој нашој држави ударимо чврсте основе, како ће она одолети бурама времена и донети будућим нараштајима све оно добро и сву ону срећу, за коју су живућа и прошла поколења пролила реке крви и потоке суза. Учвршћење темеља, државе, то је проблем који још има да реши ово измучено наше поколење. ;

У томе смо сви или скоро сви сагласни, само се не слажемо у начину како ћемо да то постигнемо, те се једни називљемо централисти, други аутономисти, трећи федералисти, и Т. Д.

Гледајућ мало дубље у ствар, налазимо ипак велику сродност између централиста и федералиста, премда они формално представљају два екстрема у нашем данашњем политичком животу. Како год Г. Пашић хоће да оживи Велику Србију Душанову, тако Г. Радић хоће да ускриси Велику Хрватску Крешимирову. Ни један ни други неће Југословенске Државе. Један и други хоће да, је његова држава што већа, а будући да. обојица хоће исте земље (Срем, Далмацију, Босну, Херцеговину), таква њихова политика, неминовно води до грађанскога, рата. Зато обе ове струје и рачунају само на, силу: Пашић на оружану силу своје државе, да угуши Велику Хрватску, а Радић, маколико се китио демократским фразама, на туђинску силу која би сломила превласт Пашићеве Велике Србије. Чему то води, у крајним консеквенцијама, то је свакако јасно: унутрашњој борби и страној интервенцији, па расулу државе и подјармљењу под туђу власт. Свега је тога било у прошлости: сва, је наша историја пуна тога. И јер нећемо да се така. историја понови, не смемо да на тим основама, дижемо нашу младу државу, т. ј. не смемо да следимо политику ни великохрватску ни великосрпеку, које ваља, судити по њиховој суштини, 4, не по вањштини којом се заодевају. Јер што Г. Радић тобож признаје неку међународну територију С. Х. (., то вреди таман толико колико кад присташе Г. Пашића уверавају Хрвате да они неће Велику Орбију него опет то исто, 6. Х. (. У ствари они хоће Велику Србију, која не треба Хрвата, као што и Радић хоће Велику Хрватску без Србије, и против Орбије.

Једни и други хоће да обнове прошлост, и зато, колико се год они међусобно побијају, они спадају у исту категорију, против које устаје наша концепција, југословенска, која неће да поврати прошлост, већ да, користећ се њеним науком, остави потомцима, зграду трајнију и јачу него што је била, иједна државна творевина наших старих.

То има бити једна и нераздељива Држава Југословенска, у којој ће државна мисао српска и хрватска, међу собом измирене ин загрљене, добити часно место у музеју народне прошлости.

Ми видимо спас нашој држави у јединству, државном и народном јединству југословенском, јер нам само оно може очувати крваво стечену независност против тако опасних и толиких злих суседа. Наша је парола дакле јединство — не централизам.

И ми смо централисте, уколико признајемо један центар једне и нераздевљиве наше државе, и све средишње атрибуције тога центра. Али

43 ;