Nova Evropa

ова Европа

Књига У, Број 3. и 4. 21. септембра, 1922

_ Мистериј народне музике.

Она хипнотише. Бескрајна је њена моћ, Ми смо освојени. Коначно освојени, И чини нам се, да је повратак у суморно џ досадно царство стварности онемозућен. И чини нам се, да ће та хипноза трајати вечно, јача од живота, љубави, и смрти. Нека невидљива волшебна палица дочарала је махниту, нежну, и страсну раскош

звукова, и штури и сиви тренуци постају бујним и. сунчаним скаскама.

На чаробној смо-зозби. Опијамо се дивним и топлим вином прохујалих векова. Пресечени су сви чворови, одгоненуте све загонетке, пређене све стазе, Прошлост, будућност, наде, идеје, планови, љубави, хтења, стремљења, и интујиције, — све, све је синтетисано у једном бескрајно богату, снажну, емотшвну, и јарком моменту.

Музика нас попела у торде и неприступачне висине. Она готово престаје бити музиком. Постаје филозофским откровењем, синтезом живота, круном збивања, непобедном лађом свемира. И као што она готово престаје бити оно што је, тако човечанска душа под њеним пламеним дојмовима зотово престаје бити човечанском душом, У том непзрециво компликованом пи нешзрециво простом тренутну, она се препорађа. У њој се рађа једна узвишена дијонизијска емоција, која њу приближује савршенству старих грчких -ботова,

Под дојмом народне музике најконтрадикторнија и најратоборнија расположења налазе базу за измирење, џ, штавише, скла-

пају узајамни савез; који ће се, наравно, распасти у кобном тре-

нутку, кад се у нежном трчу угаси последњи звук, И све је тако јасно и нејасно, тако весело п тако тужно, тако ружичасто и тако бледо,

73