Nova Evropa

је још додати, да је око 8% од свих избеглица изјавило готовост за. макакав рад.

Само најбоље квалификовани представници интелигенције успели су да нађу занимање у сфери своје праве струке. Ту долази у обзир део професора виших школа, лекара, инжињера, агронома, учитеља, уметника. Особито су се широко у том правцу одазвале две словенске државе: Југославија и Чешкословачка. Руски професори заузимају катедре на високим школама, Београда, Загреба, Љубљане, Суботице, Окопља. И. у српским средњим и нижим школама нашли су рада неки руски учитељи. Ови последњи су, према својим струкама, добили места и по руским школама, од којих је највећи број, уз потпору владе и народа, основан у Југославији. У тој је земљи дошао до рада и знатан број уметника, инжињера, агронома, техничара, делимично и правника. Руски „студенти у великом броју пуне аудиторије високих школа Југославије.

Налпоредо са. Југославијом у погледу рацијоналног искоришћавања, руских сила стоји Чешкословачка Република: 2000 руских студената, пружена, је у Чешкословачкој могућност за продужење образовања; док по чешким научним заводима, помажу у настави 60 руских професора и доцената, од којих је један део постављен и на катедрама чешких високих школа, Недавно је у Прагу отворен самосталан руски правни факултет, који стоји под протекторатом Карлова Универзитета. То је једина у ово време руска правна, школа, јер су сви правни факултети у Русији, »због непотребности«, затворени“) Руски професори у Чешкословачкој организовани су у нарочит аутономни научни колегијум; у том колегијуму има око двадесет младих људи који се спремају за научни позив и професуру. У малом граду Моравска TmeGosa, (Moravska Ттеђома) смештена, је Руска Гимназија, са 600 питомаца, премештена ту из Цариграда. Сем тога, у Прагу, уз припомоћ владе и међународног аграрног бироа, организовани су Руски Кооперативни Институт и курзеви сеоског господарства. Напокон, неколико хиљада сељака и козака намештени су у својству радника, нарочито по мањим и средњим чешким економијама.

Међу другим земљама које помажу руске избеглице неопходно се мора споменути Француска. У Паризу су руски професори запослени као лектори у „у и! Чез ефиаез зјаџез«, Основан је у Паризу и Руски Лицеј, а у многим француским лицејима Париза и Нице заведена је настава, руских предмета за руске ученике. Поједини руски научници предају и

по високим школама, Америке (например, проф. Ростовцев, и други), Ен-

глеске (академик П. Виноградов, и други), Белгије, Бугарске.

Изгледа, уопште, да нема земље на свету у коју нису продрли руске избеглице. У Сиди Бишру (у Египту) има руска гимназија, у Бизерти (Тунис) има руска поморска школа. Има Руса и у Абесинији, Конгу, Јапану, Кини, Бразилији, Индији.

Активнији и свеснији део руских емиграната окупљен је у организадијама. и удружењима разних врста; например, удружење академских радника, трговачко индустријско и сељачко удружење, удружење Донских

~) Последњих дана је дошла вест, да је отворен и други руски правни

факултет, на другом крају света, у далеком Харбину (Сибирија).

241