Nova Evropa

мр та

II

"Идући тим редом, долазимо до наших жалосних, несређених и магловитих односа са Бугарском. По истој племенској формули, у то се питање пије смело дирати, јер је то ствар СОрбијанаца. Ту су главну улогу играли

овећаји »браће Срба из Орбије«. И сви смо ћутали. А народно јединство

Као да може бити у јединственом народу осећаја над осећајем, и као де није бол једних бол свих .... Парламенат је само говорио, на. свој обичан начин.

Открити јадну прошлост није уметност; а осудити њене дејственике на начин пророчких ламентација, тражећи око за око и зуб за зуб, није укусно, ако није -чак и лудо. Са неком бојазни покушати градити нове мостове, увек је добро, али није доста. Један јасан поглед у будућност, смело и отворено опртан, био је потребан, и ми смо га узалуд очекивали. И онда, жртвујемо ето будућност и снагу нације осећајима из прошлости. И онда чекамо, док се осећајн »сталоже«, или док какав патријот са, закрвављеним очима и са сузама из пера не груне између нас Ca KaRBHM страшним чланком о успомени на тај н тај покољ, или и читаву књигу са, сликама измрцварених и намучених људеких бића.

“ "Народ све то већ зна, н све је то преболео. Он је благородан, H OH заборавља кад то општи и државни интереси траже. Прошлост је опомена. и путоказ на опрезвност; а будућност је живот —, у њој је наша снага H наш културни позив.

Ми смо преслаби, да се одупремо сад срцу сад демагозима а сал опет спекулантима, тако да ин данас још стојимо пред једним етарим проблемом, који нас је деценијама измарао и исцрпљивао, ин за који смо држали већ да га је потпуно нестало, А. гле, магичар Кемал-паша опет нам га је дочарао пред очн.

III

Потребно је, стога, да се то питање свестрано испита. Да пођемо с почетка, од оног времена кад је Југословенство лебдело пред нама још као неодређена и смела идеја. Ту се сретамо се великим духом ђаковачког Владике, и са првим будиоцима илирског покрета. Онн су у Илирству н Југословенству гледали загрљене Словенце, и Орбе, Хрвате, н Бугаре. Како, у којој вези, и под којим уветима, споредна је ствар; у оно време идеја је била још у првом развоју, п тек касније добила је конкретније форме. Али ни то прво идеално доба није постало само из себе, или зато што је неко тако баш хтео, него је сама идеја еманација наших исконских веза у крви и осећајима, која је већ у себи морала имати нешто истинског; здравог, и реалног. Таково Југословенство добило је у Далмадији пропагаторе и у уметницима, сликарима, понајаче у апотеози Оловинству, сликара. који Душана, Симеона, и Звонимира, измирене и загрљене води к 5аједничкој слободи и добростању. Касније, када су Карађорђевићи (1908) повраћени на престо мале Србије, у Бечу поздравља скупна омладина југословенског владаоца, да годину дана затим Југословени из монархије сакупљени у Београду желе, и своме југословенству даду изразитију садржину, тражећи једну власт народа од Трста до Цариграда. То је већ

330